Glumac Zlatan Vidović je nedavno govorio o svojoj ulozi u filmu „Voja sinovljeva“, koji je delo reditelja Nemanje Ćeranića i scenariste Strahinje Madžarevića. On opisuje ovo ostvarenje kao „iskorak“ u smislu žanra i produkcije, napominjući da se film bavi temama koje do sada nisu bile obrađivane u srpskoj kinematografiji. Vidović ističe da je ovo prvo delo koje se bavi futurističkim žanrom, a istovremeno nosi elemente epskog nasleđa, predstavljene kroz gusle koje su simbol srpskog identiteta.
Prema njegovim rečima, film donosi izvanrednu fotografiju, scenografiju i kostime, što ga čini drugačijim od onoga što je publika navikla da vidi, a to je pretežno socrealizam. On napominje da se priča u filmu ispunjava kroz gusle, koje, kako kaže, predstavljaju simbol našeg DNK. Ovaj projekat je za njega bio zadovoljstvo jer se bavi temama koje su univerzalne i relevantne za sve nas.
Vidović, koji je već treći put saradnik Ćeranića i Madžarevića, smatra da je ovaj tandem sjajan, naglašavajući njihovu sposobnost da prepoznaju suštinske elemente priče. On smatra da je jedan od glavnih problema u današnjoj kinematografiji teškoća u prenošenju dobre priče, dok „Volja sinovljeva“ uspeva da uhvati suštinske vrednosti koje su, kako kaže, izgubljene u modernom svetu.
Glumac takođe ističe da film istražuje temu porodice, koja je, prema njegovom mišljenju, nešto što nam u savremenom društvu najviše nedostaje. On veruje da film vraća vrednosti koje su zaboravljene, dok se ljudi previše fokusiraju na trenutni uspeh i materijalne stvari. U tom smislu, „Volja sinovljeva“ poziva na promišljanje o važnosti porodice i međuljudskih odnosa.
U filmu, Vidović igra lik po imenu Glava, što je simbolično ime koje služi kao veza između publike i priče. Njegov lik vodi bandu u krčmi gde se dešavaju ključni događaji, a on predstavlja most između glavnog junaka i gledalaca. Vidović naglašava da je film univerzalan i može se pričati na različitim meridijanima, dok će gusle dodatno obogatiti iskustvo gledalaca iz drugih kultura.
Govoreći o svojoj karijeri, Vidović se osvrće na pojam uspeha, smatrajući da je uspeh u umetnosti jednak trajanju. On naglašava da je važno da umetnik shvati svaku ulogu kao prvu, te da nastoji da zadrži skromnost i svežinu u svom radu. On veruje da je potrebno iskustvo kako bi se umetnik razvio, ali to iskustvo treba koristiti bez arogancije.
U zaključku, film „Voja sinovljeva“ ne samo da donosi novo iskustvo u srpskoj kinematografiji, već i postavlja važna pitanja o porodici, tradiciji i vrednostima koje su često zaboravljene u modernom svetu. Zlatan Vidović, kao deo ovog projekta, donosi svoje umetničko iskustvo i duboko razumevanje tema koje film obrađuje, čime dodatno obogaćuje celokupno filmsko iskustvo. Ova produkcija predstavlja važan iskorak za srpsku kinematografiju i otvara vrata novim mogućnostima i temama koje zaslužuju da budu istražene.
