Direktorka Udruženja „Žita Srbije“, Sunčica Savović, objavila je da će žetva u Srbiji ove godine početi ranije nego obično, za 15 do 20 dana, zbog povoljnih vremenskih uslova. Prosečan prinos pšenice očekuje se da će biti između 4,7 i 5 tona po hektaru, sa ukupnim očekivanim rodom od oko tri miliona tona.
U sklopu 91. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Udruženje „Žita Srbije“ organizovalo je Dan žitara, koji je okupio predstavnike država, stručnjake, naučnike, proizvođače, prerađivače i izvoznike. Na događaju su predstavljeni izvozni rezultati iz prethodne godine, bilans najvažnijih ratarskih kultura, kao i procene prinosa i kvaliteta zrna u nadolazećoj žetvi.
Jedan od ključnih tema na događaju bio je i dalji razvoj proizvodnje i izvoza žitarica u Srbiji, sa naglaskom na izazove i mogućnosti koje se javljaju na tržištu. Prema Savovićevoj, žitarice su jedan od najvažnijih izvoznih artikala za Srbiju, te je od vitalnog značaja za privredu zemlje da se ova proizvodnja kontinuirano unapređuje i razvija.
U 2018. godini, Srbija je postigla rekordan izvoz pšenice, dostigavši brojku od preko dva miliona tona, što predstavlja značajan ekonomski doprinos zemlji. Uz to, povećan je i izvoz kukuruza, što govori o rastućem interesu stranih tržišta za proizvode srpskog agrara.
Prema Savovićevoj, ulaganje u tehnologiju i modernizaciju proizvodnje su ključni faktori za dalji napredak srpske poljoprivrede, posebno u oblasti žitarica. Povećanje kvaliteta i količine prinosa, kao i prilagođavanje proizvodnje globalnim trendovima tržišta, mogu obezbediti stabilno i profitabilno poslovanje za proizvođače.
Takođe, Savović ističe važnost saradnje između različitih sektora u poljoprivredi, kako bi se zajedničkim snagama ostvarili bolji rezultati u proizvodnji, preradi i izvozu žitarica. Edukacija proizvođača o savremenim metodama proizvodnje i upravljanju usevima takođe igra ključnu ulogu u povećanju produktivnosti i profita.
Uprkos povoljnom stanju u sektoru poljoprivrede, postoje i određeni izazovi sa kojima se proizvođači suočavaju. Klimatske promene, padavine, štetočine i bolesti useva predstavljaju konstantnu pretnju za žetvu, te je neophodno stalno praćenje i prilagođavanje novonastalim situacijama.
U pogledu tržišta, Savović naglašava važnost pravovremenog plasmana proizvoda na inostranim tržištima, kao i diversifikaciju izvoznih destinacija. Osim tradicionalnih tržišta, kao što su zemlje Evropske unije, Srbija treba da istraži i nove mogućnosti za izvoz svojih proizvoda, kako bi obezbedila stabilan i dugoročan rast poljoprivrednog sektora.
U zaključku, Sunčica Savović ističe da je žetva u Srbiji ove godine očekivana da bude uspešna, sa prosečnim prinosom pšenice i ukupnim rodom koji zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta i izvoza. Kontinuirano ulaganje u tehnologiju, edukaciju i saradnju među akterima poljoprivrednog lanca predstavlja ključ za dalji napredak i razvoj srpske poljoprivrede.
