Studija organizacije Debt Justice pokazala je da zemlje koje su najviše ugrožene klimatskom krizom troše veliki deo svojih državnih prihoda na spoljne poverioce. Prosečno, ove zemlje plaćaju 15,5% svojih državnih prihoda za dugove, što je gotovo dvostruko više nego pre pandemije koronavirusa.
Istraživanje je obuhvatilo 50 najugroženijih zemalja na svetu i pokazalo je da su njihova izdvajanja za dugove sada na najvišem nivou u poslednjih 30 godina. Prema podacima, 38% spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja ide privatnim zajmodavcima, 35% multilateralnim institucijama, 14% Kini i 13% drugim vladama.
Ovo istraživanje je posebno važno jer pokazuje koliko je teška situacija u kojoj se nalaze ove zemlje, koje su već suočene sa posledicama klimatskih promena. Trošenje velikog dela državnih prihoda na spoljne poverioce može otežati borbu protiv klimatskih promena i ograničiti mogućnosti za razvoj i napredak.
Klimatska kriza je globalni problem koji zahteva hitne i sveobuhvatne akcije kako bi se sprečile dalje negativne posledice po planetu. Zemlje koje su najviše pogođene ovom krizom trebaju više podrške i razumevanja, umesto stavljanja dodatnog tereta na njihovu ekonomiju kroz visoke troškove za dugove.
Važno je da međunarodna zajednica prepozna važnost pravednosti i solidarnosti u borbi protiv klimatskih promena i pruži podršku zemljama koje su najviše ugrožene. Smanjenje troškova za dugove, pravednije uslove zajmova i odobravanje finansijske pomoći kako bi se ove zemlje osposobile da se nose sa posledicama klimatskih promena, ključni su koraci ka održivijoj budućnosti.
Osim što je pogođena klimatskom krizom, većina ovih zemalja se takođe suočava sa drugim izazovima poput siromaštva, nejednakosti, nedostatka resursa i loših ekonomskih uslova. Preveliki troškovi za dugove samo dodatno otežavaju njihovu situaciju i ograničavaju mogućnosti za napredak i razvoj.
Važno je da se svetski lideri i međunarodne institucije angažuju u rešavanju ovog problema i pronađu održiva rešenja koja će pomoći u osnaživanju najugroženijih zemalja i omogućiti im da se suoče sa izazovima klimatskih promena. Solidarnost i saradnja između zemalja su ključni za uspeh u borbi protiv klimatske krize i stvaranje održivije budućnosti za sve.
Klimatske promene su realnost sa kojom se suočavamo i koje zahtevaju hitne i odlučne akcije. Zemlje koje su najviše ugrožene ovom krizom zaslužuju podršku i solidarnost međunarodne zajednice kako bi se osnažile i izborile sa novim izazovima.
Nadamo se da će rezultati ovog istraživanja podstaći svetske lidere i međunarodne institucije da prepoznaju važnost pružanja podrške najugroženijim zemljama i da zajednički rade na stvaranju održivijeg i pravednijeg sveta za sve. Jer klimatska kriza je globalni problem koji zahteva globalna rešenja i solidarnost svih nas.
