Zelena tranzicija predstavlja ključni koncept za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, kada je u pitanju ekonomski rast i razvoj. Elizabet Kestinger, bivša ministarka poljoprivrede, šumarstva i ekologije Austrije, ističe da je važno suočiti se sa izazovima budućnosti i da je zelena tranzicija direktno povezana sa privrednim uspehom. Ove reči dolaze u kontekstu njenog učešća na Green Peak festivalu u Beogradu, gde je naglasila značaj ovih tema.
Kestinger je ukazala na to da su napori Srbije i celog regiona da dostignu evropsku zrelost u poslednjim godinama primetni. U doba kada se Evropska unija suočava sa različitim teškoćama, kao što su visoke cene energenata i ekonomski izazovi, ona veruje da je važno nastaviti sa približavanjem i jačanjem ekonomskih veza između Zapadnog Balkana i EU. „Bez Zapadnog Balkana, EU nije potpuna“, naglasila je.
Jedan od ključnih faktora koji dodatno komplikuju situaciju u Evropi je rat u Ukrajini, koji je usledio nakon pandemije i izazvao talas izbeglica. Kestinger je istakla da ova situacija zahteva ujedinjenje snaga na kontinentu kako bi Evropa ponovo postala značajan igrač na međunarodnoj sceni. Ove reči reflektuju trenutnu geopolitičku situaciju i naglašavaju potrebu za saradnjom među zemljama.
Pored toga, Kestinger je ukazala na to da Austrija ima čvrste ekonomske veze sa Zapadnim Balkanom i veruje da će te veze opstati i dodatno se ojačati. Ova izjava naglašava značaj međusobne saradnje i ekonomskih odnosa, koji su ključni za stabilnost i prosperitet regiona.
Zelena tranzicija, kao pojam, obuhvata prelazak na održive izvore energije, smanjenje emisije štetnih gasova, kao i očuvanje prirodnih resursa. U kontekstu Srbije, ovo predstavlja ne samo priliku za ekonomski rast, već i način da se doprinese globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Kestinger je ukazala na to da je važno da se Srbija i druge zemlje regiona uključe u ove procese, jer će to doprineti njihovoj konkurentnosti na tržištu EU.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je preduzela korake ka jačanju svojih ekoloških politika i strategija održivog razvoja. Kestinger je pohvalila ove napore, ali je naglasila da je potrebno još mnogo posla kako bi se dostigla evropska zrelost. Ova transformacija zahteva angažman svih sektora društva, uključujući vladu, privatni sektor i civilno društvo.
Takođe, važno je napomenuti da zelena tranzicija može stvoriti nova radna mesta i podstaći inovacije. Ulaganja u obnovljive izvore energije, kao što su solarni i vetrovi parkovi, mogu doprineti ekonomskom razvoju i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Kestinger je istakla da su ovakve strategije ključne za budućnost regiona, koji se suočava sa brojnim izazovima, ali i prilikama.
U zaključku, Kestingerove reči služe kao podsticaj za sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, da se aktivno uključe u zelenu tranziciju i razvoj održivih ekonomskih politika. Iskorišćavanje potencijala koji ova tranzicija nudi može doprineti ne samo ekonomskom rastu, već i jačanju regionalne saradnje i integracije u EU. Kroz zajedničke napore i saradnju, region može postati važan faktor u oblikovanju budućnosti Evrope i globalne ekonomske scene.
