Zašto se vozi desnom, a zašto levom stranom puta u svetu?

Na većem delu sveta saobraćaj se odvija desnom stranom puta, dok se u zemljama poput Velike Britanije, Indije, Japana, Australije i Kipra vozi levom stranom. Ova razlika datira još iz prošlih vekova i ima zanimljivu istorijsku pozadinu.

U ranim danima, pre nego što su automobili postali svakodnevica, ljudi su se kretali konjima i kočijama. Tada je bilo smisleno putovati levom stranom, kako bi se omogućilo mačevaocima da imaju desnu ruku slobodnu za borbu, što je bila praksa među srednjovekovnim vitezovima. Osim toga, montiranje i silazak s konja bilo je lakše i sigurnije s leve strane.

Promena na desnu stranu dogodila se u Francuskoj i Americi krajem 18. veka sa pojavom velikih transportnih kola. Vozači tih kola, sedajući na zadnjem levom konju, imali su desnu ruku slobodnu za upravljanje bičem. Ovo je navelo vozače da se drže desne strane puta kako bi drugi saobraćaj mogao lako proći s leve strane I tako se rodila vožnja tom stranom puta.

Britanija, međutim, ostala je dosledna svojoj tradiciji vožnje levom stranom. Francuska je u 18. i 19. veku formalizirala vožnju desnom stranom kao standard, dok je Britanija zakonski potvrdila da će nastaviti da vozi levom stranom kako je to bilo uobičajeno u to vreme. Kolonijalna širenja Britanije i Francuske uticala su na to da mnoge njihove bivše kolonije naslede pravilo vožnje koje su one praktikovale. Tako su zemlje poput Australije, Indije, i Novog Zelanda zadržale vožnju levom stranom, dok su bivše francuske kolonije poput Alžira, Obale Slonovače i Senegala prihvatile desnu stranu.

Japanska odluka da vozi levom stranom potiče još iz Edo perioda (1603. do 1868. godine), a dodatno je utvrđena britanskom izgradnjom železnica širom Japana, usput uvozeći svoje automobile sa desnim volanom.
Prelomni trenutak za dominaciju desne strane puta u modernom svetu dogodio se s Henrijem Fordom i njegovim modelom T, čije je vozačevo sedište bilo postavljeno s leve strane. Ovo je navelo na široko prihvatanje vožnje desnom stranom u mnogim zemljama, uključujući Kanadu, Italiju i Španiju tokom dvadesetih godina 20. veka, a potom i većinu istočne Evrope tokom tridesetih.

Zašto se u većem delu sveta vozi desnom stranom puta, dok se u zemljama poput Velike Britanije, Indije, Japana i Australije te Kipra saobraćaj odvija levom stranom? Ova razlika u vožnji datira još iz prošlih vekova i ima zanimljivu istorijsku pozadinu.

U početku su svi vozili levom stranom, a promena se dogodila u Francuskoj i Americi krajem 18. veka sa pojavom velikih transportnih kola. Vozači tih kola, sedajući na zadnjem levom konju, imali su desnu ruku slobodnu za upravljanje bičem, što je navelo vozače da se drže desne strane puta kako bi drugi saobraćaj mogao lako proći s leve strane.

Britanija je ostala dosledna svojoj tradiciji vožnje levom stranom, dok je Francuska u 18. i 19. veku formalizovala vožnju desnom stranom kao standard. Kolonijalna širenja Britanije i Francuske uticala su na to da mnoge njihove bivše kolonije naslede pravilo vožnje koje su one praktikovale. Tako su zemlje poput Australije, Indije, i Novog Zelanda zadržale vožnju levom stranom, dok su bivše francuske kolonije poput Alžira, Obale Slonovače i Senegala prihvatile desnu stranu.

Japanska odluka da vozi levom stranom potiče još iz Edo perioda, a dodatno je utvrđena britanskom izgradnjom železnica širom Japana, usput uvozeći svoje automobile sa desnim volanom.
Prelomni trenutak za dominaciju desne strane puta u modernom svetu dogodio se s Henrijem Fordom i njegovim modelom T, čije je vozačevo sedište bilo postavljeno s leve strane. Ovo je navelo na široko prihvatanje vožnje desnom stranom u mnogim zemljama, uključujući Kanadu, Italiju i Španiju tokom dvadesetih godina 20. veka, a potom i većinu istočne Evrope tokom tridesetih godina.