Na današnji dan pre 15 godina, Srbija je bila potresena stravičnim zločinom koji se odigrao na Uskrs. Toplica Marković, tada 42-godišnji muškarac iz sela Krušar kod Ćuprije, ubio je svoju bivšu devojku Ivanu Stojković (25) i njenu najbolju drugaricu Biljanu Obradović (18). Ovaj zločin ostavio je dubok trag u zajednici i šire, s obzirom na to da su se devojke nalazile na pragu mladosti i života.
Pre nego što je počinio zločin, Marković je planirao da zaprosi Ivanu, kupivši verenički prsten. Međutim, u slučaju njenog odbijanja, smislio je i plan da ih ubije. Nažalost, to se i dogodilo. Te noći je bio u susednom selu sa prijateljima, dok su devojke bile u Jagodini. U jutarnjim satima, vozile su se prema kući kada su se srele s Markovićem, koji im je tražio da ga odvezu na posao.
Prema izjavama meštana, Marković je bio u vezi s Ivanom od njene 15. godine, ali su se stvari promenile kada je ona upisala Stomatološki fakultet u Beogradu. Marković je ostao u selu i radio u lokalnoj šljunkari, nadajući se da će se jednoga dana oženiti Ivanom. Njihov odnos je postao napet kada je Biljana navodno pokazala Ivani fotografiju na kojoj je Marković s drugim devojkama, što je dovelo do raskida.
U trenutku ubistva, Marković je prvo zaprosio Ivanu, koja ga je odbila, nakon čega je izneo pištolj koji je ukrao od oca i pucao joj u potiljak. Biljana je pokušala da pobegne, ali je Marković sustigao i pucao joj u glavu. Tela devojaka pronađena su u šumi kod šljunkare nekoliko sati kasnije, što je izazvalo nevericu i tugu među meštanima.
Marković je brzo uhapšen i osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Tokom suđenja, priznao je ubistvo, ističući da je bio „razočaran“ jer ga je Ivana ostavila, prebacivši deo krivice na Biljanu. Njegovo ponašanje nakon zločina dodatno je šokiralo javnost; dok je tragao za „ubicom“ devojaka, delovao je kao da mu nije stalo do onoga što je učinio.
Ovaj zločin ostavlja snažan utisak i danas, kada se meštani Krušara svake godine prisete stravičnog Uskrsa. Više od 2000 ljudi prisustvovalo je sahrani devojaka, a Biljana je sahranjena u haljini koju je nosila na maturskoj večeri. Porodice devojaka su se nakon tragedije suočile s neizmernom boli, a njihova sudbina postala je simbol tragedije mladosti izgubljene zbog nasilja.
Ova priča nas podseća na važnost prevencije nasilja i potrebu za podrškom žrtvama, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. U društvu je važno raditi na svesti o emocionalnom zdravlju i pružanju pomoći onima koji se suočavaju s problemima u vezama, kako bi se sprečile tragedije poput ove.
