Zaplena zamrznute ruske imovine može imati značajne posledice po Evropsku uniju, upozorila je Valeri Urben, generalni direktor belgijske platforme „Juroklir Ltd.“, u izjavi za agenciju Blumberg. Ona je naglasila da bi Rusija mogla da preduzme uzvratne mere, što bi moglo dovesti do daljeg destabilizovanja finansijskih tržišta u EU.
Prema rečima Urben, američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da započne pregovore sa Rusijom, a određene mirovne opcije su povezane sa rizicima. U tom kontekstu, zamrznuta ruska imovina mogla bi postati deo pregovora između strana.
Visoko rangirani izvor iz EU je izvestio da se očekuje produženje ekonomskih sankcija Rusiji do 27. januara. Diskusija o ovom pitanju je već u toku. Izvor je istakao da bi produženje sankcija otvorilo put za početak usaglašavanja 16. paketa sankcija, koji bi Brisel želeo da ozvaniči 24. februara. Trenutno važeće sankcije su na snazi do 31. januara, a planira se njihovo produženje do 31. jula 2025. godine.
Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, ranije je izjavila da postoji mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Ona je naglasila važnost dijaloga o rešavanju ukrajinskog sukoba, ali je istovremeno upozorila da bi se trenutna pažnja trebala fokusirati na podršku Kijevu. Kalas je takođe pozvala zemlje EU da povećaju svoja ulaganja u odbranu.
Nakon što je Rusija započela vojnu operaciju u Ukrajini, EU i zemlje G7 su zamrznule skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, što se procenjuje na oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra od tog iznosa nalazi se u zemljama EU.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je više puta označilo zamrzavanje ruske imovine kao krađu, što dodatno komplikuje situaciju. Ova tema ostaje veoma osetljiva i može imati dugoročne posledice ne samo za Rusiju, već i za međunarodne odnose.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u kontekstu pregovora oko mira i eventualnog povratka zamrznutih sredstava. Ukoliko dođe do eskalacije tenzija, to bi moglo dovesti do ozbiljnih problema za evropske ekonomije, koje se već suočavaju sa raznim izazovima.
Takođe, postoji i zabrinutost da bi produženje sankcija moglo uticati na globalno tržište, s obzirom na to da su mnoge zemlje u svetu zavisne od stabilnosti evropskih ekonomija. U tom smislu, svaki korak koji EU preduzme u vezi sa Rusijom, mora biti pažljivo razmotren kako bi se izbegle nepredviđene posledice.
Zamrznuta imovina će verovatno ostati tema o kojoj će se raspravljati u narednim mesecima, a kako se približava datum produženja sankcija, očekuje se da će se javnost i analitičari fokusirati na moguće reakcije iz Moskve. U svakom slučaju, ova situacija je pokazala koliko su međunarodni odnosi kompleksni i koliko brzo se stvari mogu promeniti.
U zaključku, pitanje zamrznute ruske imovine i njenog mogućeg korišćenja za pomoć Ukrajini predstavlja izazov koji zahteva pažljivo razmatranje i koordinaciju među članicama EU. Sa neizvesnim ishodom pregovora i mogućim uzvratnim merama Rusije, analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije, kako bi procenili njene posledice na međunarodnu ekonomiju i bezbednost.
