Zapadni zvaničnici su izrazili spremnost da se razmotri ideja o konfiskaciji ruske imovine u vrednosti od 300 milijardi dolara kako bi se pomoglo Ukrajini. Međutim, ističu da je potrebno razmotriti sve detalje jer takav korak može imati ozbiljne posledice. Sjedinjene Države i njihovi saveznici su već blokirali oko 300 milijardi dolara ruske imovine na Zapadu nakon što je predsednik Vladimir Putin poslao trupe u Ukrajinu 2022. godine. G7 zemlje su u razmatranju o potencijalnoj konfiskaciji zamrznute ruske imovine, ali postoje zabrinutosti oko pravnog presedana i ekonomskih posledica tog poteza.
Ukrajina se suočava sa velikim budžetskim deficitom, a njeni najveći saveznici, Sjedinjene Države i Evropska unija, još uvek nisu uspeli da postignu konsenzus po pitanju dodatne pomoći. Ukoliko obećanja podrške ne stignu do početka februara, to bi moglo ugroziti napredak koji je Ukrajina postigla u borbi protiv inflacije. Situacija je dodatno otežana zbog traženja dalje pomoći od SAD-a i EU, kao i od Međunarodnog monetarnog fonda. Ukrajina trenutno troši većinu novca koji prihoduje kroz poreze na finansiranje rata, što ostavlja ogroman deficit.
Lideri Evropske unije su u decembru nisu uspeli da se dogovore oko četvorogodišnjeg paketa pomoći od 52 milijarde dolara, a Mađarska je blokirala sporazum. Međutim, u Vašingtonu situacija nije mnogo bolja, jer su republikanci u Kongresu uslovili dalju pomoć Ukrajini pooštravanjem mera za sigurnost granica. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, izjavio je da veruje da je „pitanje nedelja“ dok SAD i EU ne obezbede više pomoći.
Međutim, pomoć Ukrajini je i dalje neizvesna, a traži se način da se popuni deficit u budžetu. Međunarodni monetarni fond je odobrio 15,6 milijardi dolara Ukrajini, što je privuklo još 115 milijardi dolara od drugih donatora. Ipak, razmatra se i mogućnost konfiskacije ruske imovine u inostranstvu kako bi se ublažili ekonomski efekti rata i podstakli poreski obveznici čijim novcem raspolažu Vašington i Brisel.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi državnost Ukrajine mogla da pretrpi „nepopravljiv udarac“ ako se rat nastavi po dosadašnjim obrascima. Noćni napad na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, pogodio je 20 stambenih zgrada i medicinski centar, saopštile su vlasti. Borbe duž linije fronta se svode na udare raketa dugog dometa, bespilotne letelice i artiljeriju, što je dovelo do povećanja civilnih žrtava u skorije vreme.
Ukrajina se tako suočava sa teškom ekonomskom situacijom, nepredvidljivom političkom situacijom i intenzivnim borbama duž linije fronta. Napori za obezbeđivanje dodatne pomoći i rešavanje dugoročnih ekonomskih izazova su neophodni kako bi se zemlji pružila podrška u borbi sa inflacijom i daljim očuvanjem državne stabilnosti.
