„Devojka sa bisernom minđušom“ Johanesa Vermera smatra se jednom od najpopularnijih slika na svetu, a nedavno su naučnici otkrili zašto je to tako. Studija sprovedena u mauričejskom muzeju u Hagu analizirala je reakcije posetilaca na ovu sliku i otkrila da je njihova pažnja zarobljena u jednoj posebnoj neurološkoj petlji fokusa. Posetioci su prvo privučeni devojkom na slici, zatim njenim usnama, bisernom minđušom, pa ponovo njenim pogledom, što stvara ciklus koji ih drži ‘uhvaćenima’ za sliku.

Ova studija je prva poznata u kojoj su korišćeni EEG i MRI skeneri kako bi se merila reakcija ljudi na umetničko delo. Istraživači su otkrili da je mozak posmatrača najviše stimuliše deo zadužen za svest i lični identitet pred ovom konkretnom slikom. Kolege su takođe primetile da je reakcija ljudi bila deset puta snažnija pred originalom Vermerove slike nego pred reprodukcijom.

Direktorka muzeja ističe značaj posete muzejima kako bi se dolazilo u dodir sa umetnošću i razvijao mozak. Ona primećuje da Vermerova slika „Devojka sa bisernom minđušom“ ima tri tačke fokusa, što je razlikuje od ostalih dela ovog slikara. Umesto da bude prikazana kako obavlja svakodnevne radnje, devojka na slici direktno gleda posmatrača, što je čini posebno zanimljivom.

Martin de Munik, istraživač iz kompanije „Neurensics“ koja je sprovela studiju, predlaže da se slične analize sprovedu i sa drugim poznatim delima, poput Mona Lize Leonarda da Vincija. Direktorka muzeja se našalila na račun čuvenog „prijateljskog rivalstva“ između ova dva remek-dela, nazivajući „Devojku sa bisernom minđušom“ „Mona Lizom severa“ i sugerišući da su vremena možda promenila, pa je Mona Liza sada „Devojka juga“.

Ova studija pruža dublji uvid u neurološke procese koji se odvijaju u mozgu posmatrača prilikom gledanja umetničkih dela, naglašavajući važnost umetnosti za razvoj i stimulaciju mozga. Poseta muzejima i susret sa umetnošću može imati pozitivne efekte na mentalno zdravlje i kognitivni razvoj. Naučnici se nadaju da će dalja istraživanja ovog tipa pružiti nove uvide u vezu između umetnosti i neuroloških procesa u mozgu.