Veliki broj ljudi se danas s nostalgijom seća vremena bivše Jugoslavije pod Titom. Tada su svi imali posao, dobijali su se stanovi koji se nisu morali zaključavati, a ljudi su mogli spavati na klupi u parku od Vardara do Triglava, a da ih niko ne dira. Međutim, ova idila ima svoju cenu koju građani danas plaćaju, više od 30 godina nakon raspada SFRJ. Prema podacima Narodne banke Srbije, država duguje 912,88 miliona evra koji su pozajmljeni u doba Jugoslavije. Najveći deo duga ide Svetskoj banci, Pariskom klubu poverilaca, državi Kuvajt i Libiji. Ove obaveze trebale bi biti izmirene do 2041. godine, a svaki građanin Srbije biće dužan po 150 evra zbog kredita koje je Tito pozajmljivao.
U 2001. godini Pariski klub poverilaca je reprogramirao dug Srbiji, otpisujući čak dve trećine od ukupnog duga od 4,5 milijardi evra. Ovaj aranžman omogućio je grejs period od šest godina i produžen rok za otplatu preostalih 1,8 milijardi evra na 22 godine. Tokom ove godine, Srbija je otplatila oko 202 miliona evra, većinu Pariskom klubu, Svetskoj banci i Kuvajtu. Ukupni dug Srbije u junu ove godine iznosio je 48 milijardi evra, od čega je javni sektor u minusu 26 milijardi evra, a privatni sektor oko 21 milijardu. Učešće spoljnog duga Srbije u BDP-u smanjeno je sa 73,1 odsto 2012. godine na 60,4 odsto 2023. godine.
Srbija je uspela da u potpunosti otplati reprogramirani dug prema Londonskom klubu poverilaca i Evropskoj uniji. Međutim, dug prema Svetskoj banci, Pariskom klubu poverilaca, Kuvajtu i Libiji još uvek nije otplaćen u potpunosti. Građani Srbije će nastaviti da plaćaju ove dugove još narednih 17 godina, podsećajući ih na vreme kada je Jugoslavija bila pod Titom. Ova situacija pokazuje koliko su dugovi iz prošlosti i dalje prisutni i imaju uticaj na ekonomiju i finansije zemlje. Titova Jugoslavija ostavlja svoj dug kao nasleđe, a građani danas plaćaju cenu za taj period.
