Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je plan da udari Rusiju tamo gde ih trenutno najviše boli, u vezi sa sukobom oko Krima i istočne Ukrajine. Zelenski je izneo svoju nameru tokom posete američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u Kijevu.
Sukob između Ukrajine i Rusije je eskalirao od kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine, a pristalice Moskve su podržale odvajanje istočne Ukrajine. Ovaj sukob je doveo do više od 13.000 mrtvih i desetine hiljada raseljenih ljudi. Zelenski je izjavio da će uputiti jasan signal Moskvi i podstaći zapadne saveznike da pojačaju pritisak na Rusiju.
Tokom sastanka sa Blinkenom, Zelenski je istakao svoju nameru da poveća vojnu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i zatražio podršku za jačanje sankcija protiv Rusije. On je takođe izrazio nadu da će Sjedinjene Države pomoći Ukrajini u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava.
Blinken je podržao Zelenskog i izjavio da Sjedinjene Države stoje uz Ukrajinu u njenim naporima da odbrane svoj suverenitet i teritorijalni integritet. On je istakao da će Sjedinjene Države nastaviti da pružaju vojnu pomoć Ukrajini i da će podržati zemlju u njenim reformskim naporima.
Ova najava Zelenskog dolazi u trenutku kada je sukob između Rusije i Ukrajine ponovo postao aktuelan. Nedavno su izbile nove borbe između ukrajinskih snaga i pristalica Rusije u istočnom delu zemlje, u kojima su poginule desetine vojnika. Ove napetosti su dovele do zabrinutosti međunarodne zajednice, a Zapad je osudio Rusiju zbog „destabilizacije“ situacije.
Rusija je negirala da igra ulogu u sukobu na istoku Ukrajine, tvrdeći da podržava proruske separatiste samo politički. Međutim, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje su optužile Rusiju za podržavanje separatista i snabdevanje oružjem.
U međuvremenu, Zelenski je najavio da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u narednim nedeljama kako bi razgovarali o rešavanju sukoba. On je izjavio da će se založiti za mirno rešenje, ali je isto tako naglasio da će braniti teritorijalni integritet Ukrajine.
Očekuje se da će sastanak Zelenskog i Putina biti ključni trenutak u nastojanjima za smirivanje sukoba između dve zemlje. Međutim, postoje zabrinutosti da bi nova eskalacija sukoba mogla dovesti do daljih žrtava i humanitarne krize.
U međuvremenu, međunarodna zajednica će pažljivo pratiti razvoj događaja u Ukrajini. Sjedinjene Države su već najavile da će pojačati vojnu prisutnost u regionu, što je izazvalo reakciju Moskve koja je upozorila na „opasne posledice“ takvih poteza. Očekuje se da će ova situacija dodatno komplikovati odnose između Zapada i Rusije, koji su već opterećeni drugim sporovima, uključujući pitanja poput Sirije, Irana i Severne Koreje.
Ukrajina će se, međutim, truditi da iskoristi podršku Zapada i da nastavi da pruža otpor ruskom uticaju. Zelenski je najavio da će Ukrajina tražiti članstvo u NATO-u, a američki zvaničnici su izrazili podršku tom zahtevu. Ovo bi moglo da dovede do novih napetosti sa Rusijom, koja se protivi proširenju NATO-a na istok.
U međuvremenu, civilno stanovništvo u istočnoj Ukrajini će biti primarno pogođeno novom eskalacijom sukoba. Hiljade ljudi su već stradale u ovom sukobu, dok su desetine hiljada ljudi raseljene. Međunarodne organizacije su izrazile zabrinutost zbog humanitarne situacije u zemlji, i apelovale na sve strane da poštuju međunarodno humanitarno pravo.
U krajnjem ishodu, rešenje krize između Rusije i Ukrajine će zahtevati angažovanje velikih sila i kompromis sa obe strane. Međutim, politički i vojni lideri obe zemlje moraju biti spremni da preduzmu korake ka mirnom rešenju sukoba, kako bi se sprečila dalja eskalacija nasilja i patnje civilnog stanovništva.
