Američka ambasada u Prištini je izrazila zabrinutost zbog odluke Centralne banke Kosova da suspenduje upotrebu srpskog dinara u platnom prometu na teritoriji Kosova. U reagovanju portparola, naglašeno je da ova odluka može negativno uticati na srpsku zajednicu na Kosovu te da je potrebno da Vlada Kosova ponovo razmotri ovu odluku i konsultuje se sa pogođenim zajednicama.
Prema izjavi ambasade, Sjedinjene Države naglašavaju da Srbija ima pravo da pruži finansijsku pomoć pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, u skladu sa kosovskim zakonom i Ahtisarijevim planom. Također, istaknuto je da Kosovo ima pravnu obavezu da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), te da je ovo važan mehanizam kroz koji bi Srbija mogla pružiti finansijsku podršku institucijama i pojedincima na Kosovu, u okviru kosovskog pravnog sistema.
Također, ambasada naglašava potrebu za postojanjem funkcionalnog i legalnog mehanizma preko kojeg pojedinci na Kosovu mogu dobiti finansijsku podršku od Srbije. Također, istaknuto je da institucije koje pružaju vitalne usluge, poput obrazovanja i zdravstva, moraju nastaviti sa radom, te da je važno da ova odluka ne ometa njihov rad.
U reagovanju portparola ambasade SAD kaže se i da se priznaju ovlašćenja Centralne banke Kosova da upravlja propisima i smernicama u okviru svog mandata kao jedinog legitimnog entiteta finansijske administracije na teritoriji Kosova. Također, naglašeno je da Sjedinjene Države podržavaju napore Centralne banke Kosova da obuzda pranje novca i zaustavi mehanizme finansiranja terorizma na teritoriji Kosova.
Ova odluka je izazvala reakcije i u samoj Srbiji, gde je ministar finansija Siniša Mali izjavio da je ovo nelegalan potez i da je Srbija već pokrenula određene mere kako bi se zaštitili njeni građani na Kosovu. Također, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će ova odluka imati negativne posledice po srpski narod na Kosovu i Metohiji te da će biti preduzete određene mere u cilju zaštite srpske zajednice na Kosovu.
Ova odluka Centralne banke Kosova dolazi u okviru napetih odnosa između Srbije i Kosova, gde su finansijska pitanja jedno od ključnih pitanja koje su predmet pregovora. Srbija još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova te postoji niz otvorenih pitanja koja se odnose na međusobne odnose i status Kosova.
U međunarodnoj zajednici, ova odluka je ocenjena kao još jedna prepreka na putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, te kao potez koji dodatno usložnjava ionako kompleksnu situaciju na Balkanu. Neki analitičari ističu da je ova odluka rezultat političkih pritisaka i da bi trebalo da se vodi računa o mogućim posledicama po sve građane koji žive na Kosovu, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
Uzimajući u obzir potrebu za stabilnošću i bezbednošću svih građana Kosova, ova odluka će zahtevati razmatranje i pažljivo vođenje daljih koraka kako bi se izbegli negativni uticaji na sve pogođene strane. Sa druge strane, ova situacija može da posluži kao podsjetnik na važnost dijaloga i saradnje kako bi se pronašla održiva rešenja za sve otvorene probleme i pitanja vezana za status Kosova i odnose sa okolnim zemljama.
Svi akteri uključeni u ovaj problem trebaju da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da ulože napore u pronalaženje kompromisnih rešenja koja će ići u korist svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili etničku pripadnost. Ovo će zahtevati visok stepen političke volje, diplomatske veštine i kontinuiranu podršku međunarodne zajednice kako bi se postigao održiv mir i stabilnost na Balkanu.
