Vlada Crne Gore je na sednici održanoj juče donela odluku o zaduživanju emitovanjem državnih obveznica u ukupnom iznosu do 900 miliona evra, prema informacijama koje su objavile „Vijesti“. Ova odluka je rezultat predloga Ministarstva finansija i temelji se na Zakonu o budžetu za tekuću godinu.
Od predviđenih 900 miliona evra, 800 miliona će biti zaduženje na stranom tržištu, dok će preostalih 100 miliona biti obezbeđeno putem domaće emisije obveznica. Izvor iz izvršne vlasti je pojasnio da će građani, osim banaka, imati mogućnost da kupuju obveznice na domaćem tržištu, čime se želi omogućiti šira dostupnost ovih finansijskih instrumenata.
Jedan od glavnih razloga za ovakvo zaduženje je vraćanje starih dugova. Tačnije, 500 miliona evra biće usmereno na otplatu dugova po osnovu ranije emitovanih obveznica iz 2018. godine koje dospevaju na naplatu u aprilu. Ova procedura mora biti završena do kraja marta kako bi se izbegle komplikacije prilikom vraćanja duga koji dospeva početkom aprila.
Prema predlogu budžeta i planu ostvarenja, zaduženje od 700 miliona evra je planirano za mart, dok će u aprilu biti dodatnih 50 miliona evra od domaće emisije. Ova sredstva su neophodna jer Crna Gora u aprilu mora da plati rate starog duga u iznosu od 509 miliona evra.
Ukupno, Crna Gora treba da vrati 821 milion evra starih dugova do kraja godine. Prema poslednjim podacima o javnom dugu, neto iznos duga je na kraju septembra prošle godine iznosio 3,84 milijarde evra, što predstavlja 51,86% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Fiskalna strategija predviđa postepeni rast javnog duga, sa ciljem da on do kraja 2027. godine dostigne 63,8% tadašnjeg BDP-a, što bi iznosilo oko 5,5 milijardi evra. Ovaj plan ukazuje na potrebu za pažljivim upravljanjem javnim finansijama, kako bi se obezbedila stabilnost i održivost ekonomije.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da zaduživanje putem državnih obveznica predstavlja uobičajenu praksu za mnoge države, posebno u situacijama kada je potrebno obezbediti sredstva za servisiranje starih dugova ili finansiranje novih projekata. Međutim, dugoročno zaduživanje može izazvati brige u vezi sa održivošću javnih finansija, posebno ako se javni dug nastavi povećavati bez odgovarajuće strategije za njegovu kontrolu.
Takođe, postavlja se pitanje kako će ova zaduženja uticati na ekonomsku stabilnost Crne Gore, posebno u svetlu globalnih ekonomskih promena i potencijalnih kriza. U tom smislu, važno je da vlada donosi strateške odluke koje će doprineti smanjenju javnog duga, kao i povećanju ekonomskog rasta.
U zaključku, zaduženje Crne Gore putem emitovanja državnih obveznica predstavlja važan korak u finansiranju obaveza prema starim dugovima, ali i izazov za buduće fiskalne strategije. Potrebno je obezbediti održivost javnih finansija kako bi se izbegle dugoročne posledice prekomernog zaduživanja. U tom smislu, transparentnost i odgovorno upravljanje javnim resursima su ključni faktori za očuvanje ekonomske stabilnosti i prosperiteta zemlje.
