Smrtni slučajevi uzrokovani alkoholom u Velikoj Britaniji dostigli su rekordan nivo četvrtu godinu zaredom, prema izveštaju britanskog Zavoda za nacionalnu statistiku (ONS). U 2023. godini zabeleženo je oko 10.473 smrti koje su direktno prouzrokovane zdravstvenim stanjima nastalim usled konzumacije alkohola. Ovaj broj predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na 2022. godinu, kada je registrovano 10.048 smrtnih slučajeva, kao i značajan skok od 38 odsto u poređenju sa 2019. godinom.
Prema podacima ONS-a, stopa smrtnosti muškaraca ostala je dvostruko veća od stope smrtnosti žena, s 21,9 smrtnih slučajeva na 100.000 muškaraca u poređenju sa 10,3 smrtnih slučajeva na 100.000 žena. Ovi podaci ukazuju na to da alkohol i dalje ima ozbiljan uticaj na mušku populaciju, dok su žene manje pogođene ovim problemom.
U zanimljivoj promeni, stope smrtnosti kod osoba između 25 i 59 godina pale su prvi put od 2020. godine. Međutim, stope smrtnosti kod mlađih osoba (u uzrastu od 20 do 24 godine) i starijih od 60 godina ostale su slične onima iz 2022. godine, što ukazuje na to da je problem alkoholizma i dalje prisutan u svim uzrastima, ali možda pokazuje znakove stabilizacije u određenim grupama.
Geografski, severoistočni deo Engleske beleži najvišu stopu smrtnosti, sa 25,7 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, dok je najniža stopa zabeležena u Midlandsu, centralnoj Engleskoj, sa 11,5 smrtnih slučajeva. Ovi podaci ukazuju na to da su određene regije više pogođene problemom alkoholizma, što može biti rezultat različitih socijalnih i ekonomskih faktora.
Škotska i Severna Irska i dalje imaju najviše stope smrtnosti od alkohola u Velikoj Britaniji. U Škotskoj je stopa ostala stabilna na 22,6 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, dok se stopa u Severnoj Irskoj smanjila na 18,5 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Ovi podaci dodatno naglašavaju potrebu za specifičnim merama koje bi adresirale ovaj problem.
Stručnjaci upozoravaju da je situacija hitna i da bi trebalo doneti niz mera kako bi se rešila „rastuća zdravstvena kriza“ izazvana alkoholom. Preporučuju uvođenje minimalne jedinične cene za alkoholna pića, što bi moglo smanjiti dostupnost alkohola, posebno među mladima i onima sa nižim prihodima. Takođe, predlažu i zdravstvena upozorenja na etiketama proizvoda, koja bi informisala potrošače o rizicima konzumacije alkohola.
Osim toga, stručnjaci naglašavaju potrebu za strožim propisima o oglašavanju alkoholnih pića, što bi moglo smanjiti izloženost mladih i ranjivih grupa reklamama koje promovišu konzumaciju alkohola. Važno je stvoriti okruženje u kojem će potrošači biti svesni potencijalnih opasnosti koje konzumacija alkohola nosi, a ne samo njegovih društvenih i kulturnih aspekata.
U svetlu ovih zabrinjavajućih podataka, važno je da vlada i zdravstvene institucije preduzmu odgovarajuće korake kako bi se smanjila smrtnost uzrokovana alkoholom i poboljšalo opšte zdravstveno stanje populacije. Ova situacija ne zahteva samo pažnju stručnjaka, već i aktivno učešće zajednice u borbi protiv alkoholizma i njegovih posledica.
