Istraživanje sprovedeno na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard otkrilo je zanimljive rezultate u vezi sa rizikom od Alchajmerove bolesti kod vozača taksija i vozila hitne pomoći. Naime, vozači ovih vozila imaju značajno manji rizik od razvijanja ove degenerativne bolesti u poređenju sa drugim zanimanjima. Ova saznanja mogu imati dalekosežne implikacije za razumevanje uticaja kognitivnog angažovanja na zdravlje mozga.
Analiza podataka o gotovo devet miliona smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama, zabeleženih između 2020. i 2022. godine, pokazala je da je Alchajmerova bolest navedena kao uzrok smrti kod 1,69% ispitanika. Za vozače hitne pomoći procenat je bio znatno niži, 0,91%, dok je kod taksista iznosio 1,03%. Ovi rezultati sugerišu da profesije koje zahtevaju intenzivno prostorno razmišljanje i navigaciju mogu imati zaštitni efekat na mozak, kako ističe Anupam B. Džena, koautor studije i lekar na Harvard Medical School.
Jedan od ključnih razloga za ovakve rezultate može biti povezan sa kognitivnim zahtjevima posla vozača. Hipokampus, deo mozga odgovoran za navigaciju i pamćenje, jedan je od prvih delova mozga koji strada kod Alchajmerove bolesti. Redovne aktivnosti snalaženja na novim ili složenim rutama mogu jačati ovaj deo mozga i stimulisati aktivnost moždanih ćelija. Prethodna istraživanja, poput studije londonskih taksista, pokazala su da oni imaju veći hipokampus od prosečne populacije, što dodatno podržava ovu tezu.
Važno je napomenuti da vozači taksija i hitne pomoći imaju kraći prosečan životni vek – oko 67 godina, u poređenju sa prosekom od 74 godine za celu proučavanu populaciju. Iako je njihova stopa smrtnosti uzrokovana Alchajmerovom bolešću niža, to ne negira činjenicu da se suočavaju sa brojnim izazovima u svakodnevnom životu.
Međutim, savremene tehnologije, posebno GPS uređaji, mogu ograničiti ove prednosti. Vozači koji se oslanjaju isključivo na navigacione sisteme ne stimuliraju svoj mozak na isti način kao kada sami planiraju rute. Profesor Martin Korte sa Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu naglašava da ako se moždane ćelije ne stimulišu, one brže atrofiraju. Redovno hranjenje mozga novim impulsima može pomoći u odlaganju rizika od Alchajmerove bolesti.
Iako su rezultati istraživanja usmereni na vozače, njihova primena može biti korisna za svakoga. Aktivnosti koje izbijaju iz rutine i mentalno nas izazivaju, kao što su učenje novih veština, druženje ili istraživanje novih mesta, mogu doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja. Profesor Korte zaključuje da stvaranje novih veza u mozgu i njegovo kontinuirano vežbanje igra ključnu ulogu u očuvanju mentalne funkcije u starosti.
U svetlu ovih nalaza, važno je prepoznati značaj aktivnog angažovanja uma kroz svakodnevne aktivnosti. Ove informacije mogu poslužiti kao podsticaj svima nama da se više trudimo da izazovemo svoje mentalne sposobnosti, istražujući nove prostore i sticanjem novih znanja. Na taj način, ne samo da možemo poboljšati svoje kognitivne funkcije, već i potencijalno smanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove.
U konačnici, istraživanje naglašava važnost mentalne stimulacije i njenog uticaja na zdravlje mozga, što može biti od koristi za sve nas, bez obzira na profesiju ili životni stil.