Američko Ministarstvo pravde zamrzlo je dve milijarde dolara koje su stigle iz Rusije na račune u banci „JP Morgan“. Ova informacija je objavljena od strane „Volstrit džurnala“, koji se poziva na izvore bliske situaciji. Ovaj novac je prvobitno bio namenjen izgradnji prve turske nuklearne elektrane „Akuju“. Prema navodima, „Gazprombanka“ je trebala da obezbedi zajam od 9 milijardi dolara za realizaciju ovog projekta.
U leto 2022. godine, tri milijarde dolara su prebačene na račun nuklearne elektrane u turskoj državnoj banci „Zirat“ preko američke „Siti“ banke, dok je dodatnih dva milijarde dolara prebačeno preko „JP Morgan“. Sledeća uplata od dve milijarde dolara, koja je bila planirana, zamrznuta je odlukom Ministarstva pravde SAD. Prema tvrdnjama izvora, deo ovog novca mogao bi biti usmeren ruskim kompanijama koje imaju račune u „Ziratu“.
Prošle godine, Ministarstvo pravde SAD razmatralo je mogućnost konfiskacije ovog iznosa, ali je odlazeća administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena odlučila da zamrzne novac kako ne bi naljutila Tursku. Ova odluka ukazuje na složene odnose između SAD i Turske, kao i na uticaj koji geopolitičke okolnosti mogu imati na međunarodne finansijske transakcije.
Nuklearna elektrana „Akuju“ predstavlja značajan projekat za Tursku, jer je to prva nuklearna elektrana koja se gradi u zemlji, a projektuje je ruska državna korporacija „Rosatom“. Projekat obuhvata četiri energetska bloka sa reaktorima ruskog dizajna VVER III+ generacije, pri čemu svaki blok ima kapacitet od 1.200 megavata. Prema međudržavnom sporazumu, prvi blok treba da bude pušten u rad u roku od sedam godina nakon dobijanja svih potrebnih dozvola. S obzirom na to da je dozvola za izgradnju prvog bloka dobijena 2018. godine, očekuje se da će elektrana početi sa radom 2025. godine.
Ovaj projekat je od posebnog značaja za Tursku, koja teži diversifikaciji svojih izvora energije i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Ulaganje u nuklearnu energiju može pomoći Turskoj u postizanju energetskih ciljeva i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Ipak, izazovi poput zamrzavanja sredstava i potencijalnih geopolitičkih tenzija mogu usporiti napredak projekta.
Pored ekonomskih i energetskih aspekata, projekat „Akuju“ ima i političku dimenziju. Turska, koja je članica NATO-a, održava složene odnose sa Rusijom, a izgradnja nuklearne elektrane predstavlja simbol saradnje između dve zemlje. Međutim, američko zamrzavanje sredstava može stvoriti dodatne tenzije i uticati na buduće projekte i saradnju između Turske i Rusije.
Osim toga, ovo nije prvi put da su međunarodne sankcije i geopolitičke odluke uticale na projekte u Turskoj. Turska je u prošlosti bila podložna raznim ekonomskim pritiscima, a trenutna situacija sa zamrzavanjem sredstava samo dodatno naglašava složenost međunarodnih odnosa. U ovom kontekstu, Turska će morati da se prilagodi i pronađe načine kako da nastavi sa projektom „Akuju“, uprkos izazovima.
U zaključku, zamrzavanje dve milijarde dolara za projekat nuklearne elektrane „Akuju“ od strane američkog Ministarstva pravde postavlja nova pitanja o budućnosti ovog značajnog projekta. Turska se suočava sa izazovima u ostvarivanju svojih energetskih ciljeva, dok istovremeno pokušava da balansira između svojih odnosa sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Ova situacija može imati dugoročne posledice ne samo za Tursku, već i za širi region i globalne energetske politike. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će Turska reagovati na ovu situaciju i koje će korake preduzeti da obezbedi potrebna sredstva za realizaciju projekta „Akuju“.
