jasno odražava da je onlajn nastava postala nužno zlo tokom pandemije koronavirusa. Ipak, istraživanja pokazuju da je više loših nego dobrih strana ovog modela nastave, te da bi mogući negativni efekti na znanje učenika tek trebali biti vidljivi.

Razgovori sa nastavnicima, profesorima, pedagozima i roditeljima iz Beograda, Užica, Novog Sada i Subotice ukazali su na različita iskustva sa onlajn nastavom tokom prethodne školske godine.

Jedan otac iz Beograda, Vuk M., izjavio je da je njegov sin bio za to da ide u školu kad god je to bilo moguće, te da je onlajn nastava bila „bezveze“ za njega. Izražavao je nezadovoljstvo nespretnošću i manjkom interesovanja nastavnog kadra, te je navodio da su deca izgubila dve godine znanja. Također, istakao je da su morali platiti privatne časove kako bi njegov sin naučio gradivo.

Sandra Mitrović, pedagog u Medicinskoj školi „Beograd“, također je potvrdila da je onlajn nastava ostavila posledice po znanje učenika. Navodi da su učenici više koristili slobodno vreme umesto da uče, te da su postojali izostanci učenika iz škole u vreme odgovaranja i testiranja znanja.

Nastavnica istorije iz Subotice, Jasmina Marić, uputila je pismo ministru obrazovanja Branku Ružiću u ime potpisnika peticije za normalizaciju nastave na svim obrazovnim nivoima.

Uprkos izazovima koje je onlajn nastava donela, pojedini učenici su uspeli motivisati se i postići uspeh, bez obzira na kombinovani model nastave. Ipak, većina učenika je koristila period onlajn nastave za odmor i slobodne aktivnosti, a ne dodatno učenje.

S obzirom da učenici nestrpljivo čekaju povratak u školske klupe i druženje sa vršnjacima, sandra Mitrović izražava nadu da će se nadoknaditi izostanak kontakta i obnove znanja u narednoj godini školovanja.

Uz postojeće izazove, poput nedovoljnog vremena za obradu gradiva, očekuje se da će nastavnici i učenici uložiti dodatni trud kako bi nadoknadili nedostatke iz prethodne školske godine.