Potrošačka roba, posebno telefoni iPhone američkog proizvođača Apple, mogla bi znatno poskupeti nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, uveo nove carine na proizvode iz Kine. Analitičari iz kompanije Rosenblatt Securities ukazuju na to da bi ovo moglo imati ozbiljan uticaj na konačne cene proizvoda, a najviše bi se moglo odraziti na potrošače u SAD-u.
Većina iPhone uređaja se proizvodi u Kini, a Trampove carine su postavljene na visokih 54 odsto, što je izazvalo pad akcija Apple-a za više od osam procenata, što je najgori rezultat od septembra 2020. godine. Ove promene dovode Apple u dilemu: da li da apsorbuje dodatne troškove ili da ih prenese na kupce, što bi moglo značiti značajno povećanje cena.
Prema projekcijama analitičara, najjeftiniji model iPhone 16, koji je u SAD-u lansiran sa cenom od 799 dolara, mogao bi uskoro poskupeti na čak 1.142 dolara. Ovo bi predstavljalo povećanje od 43 odsto, ukoliko Apple odluči da novonastale troškove prebaci na krajnje kupce. Takvo povećanje cena moglo bi da oteža mnogim potrošačima pristup ovim popularnim uređajima.
Tramp je tokom svog prvog mandata na mestu predsednika uveo carine na širok spektar uvozne kineske robe kao način da izvrši pritisak na američke kompanije da vrate proizvodnju u SAD ili u obližnje zemlje poput Meksika. Iako je Apple u prošlosti uspeo da obezbedi izuzeća za određene proizvode, trenutna situacija se drastično menja.
Apple prodaje više od 220 miliona iPhone uređaja godišnje, a najveća tržišta su SAD, Kina i Evropa. Uzimajući u obzir da je Kina jedan od glavnih proizvođača ovih uređaja, uvođenje carina može ozbiljno ugroziti profitabilnost kompanije i izazvati promene u strategijama proizvodnje i distribucije.
Mnogi analitičari predviđaju da će povećanje cena biti neizbežno, što može dovesti do smanjenja potražnje za iPhone uređajima. Potrošači, suočeni sa višim cenama, mogli bi da se odluče za jeftinije alternative ili da prolongiraju kupovinu novih telefona. Ova situacija može dovesti do značajnih promena na tržištu pametnih telefona, gde će se mnogi proizvođači suočiti sa izazovima u održavanju konkurentnosti.
Osim toga, moguće je da bi Apple mogao razmotriti premestanje dela svoje proizvodnje u druge zemlje kako bi izbegao visoke carine. Ovo bi moglo značiti i promene u pružanju radnih mesta, ali i u kvalitetu i dostupnosti proizvoda. U svakom slučaju, situacija se razvija i potrošači će morati da se prilagode novim okolnostima.
Trampove carine nisu samo pitanje ekonomije; one takođe pokreću šira pitanja o globalizaciji, trgovinskim odnosima i strategijama kompanija. Kako se svet suočava sa sve većim političkim i ekonomskim napetostima, kompanije poput Apple-a moraju da pronađu balans između profitabilnosti i zadovoljstva kupaca.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Da li će Apple pronaći način da zadrži cene pod kontrolom, ili će se suočiti sa posledicama koje bi mogle značajno uticati na njegovu poziciju na tržištu? Odgovori na ova pitanja mogu oblikovati budućnost ne samo Apple-a, već i celokupne industrije tehnologije.
