Banjaluka – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izneo je danas ozbiljne optužbe protiv Agencije za međunarodni razvoj (USAID), tvrdeći da je ova agencija, pod izgovorom borbe protiv navodnog malignog uticaja, zapravo finansirala aktivnosti usmerene protiv aktuelnog predsednika SAD, Donalda Trampa. Ove tvrdnje iznete su putem društvene mreže X (ranije poznate kao Tviter), gde je Dodik ukazao na to da su se članovi USAID-a predstavljali kao borci za ljudska prava i mir, dok su zapravo, kako tvrdi, zloupotrebljavali sredstva američkih poreskih obveznika.
Dodik je istakao da je, umesto istinskog zalaganja za pravdu i ljudska prava, USAID koristio novac za propagandu koja ima za cilj da omalovaži kulturu, veru i tradiciju Republike Srpske. Ovi komentari dolaze u trenutku kada se Dodik, koji je poznat po svojim nacionalističkim stavovima, suočava sa različitim izazovima u svojoj političkoj karijeri i nastoji da konsoliduje podršku među svojim pristalicama.
Predsednik je izrazio zadovoljstvo zbog, kako je rekao, „malog koraka ka zadovoljenju pravde“ koji je Republika Srpska postigla, zahvaljujući prijateljskim vezama sa premijerima Mađarske i Slovačke, Viktorom Orbanom i Robertom Ficom. Ova saradnja, prema Dodikovim rečima, predstavlja važan aspekt u borbi za interese Republike Srpske, ali i šire, kako bi se očuvala njena identitet i tradicija.
Dodikove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija između Republike Srpske i institucija BiH, kao i međunarodnih organizacija koje deluju na prostoru Balkana. Mnogi analitičari smatraju da su ovakve izjave i potezi Dodika deo šire strategije usmerene na jačanje nacionalnog identiteta i otpor prema spoljnim uticajima, koje on vidi kao pretnju suverenitetu i integritetu Republike Srpske.
Ove optužbe protiv USAID-a takođe se uklapaju u širu narativnu liniju koju Dodik i njegovi saveznici koriste kako bi mobilizovali podršku među svojim biračima. U vreme kada se suočavaju sa kritikama zbog ekonomskih i političkih izazova, ovakve izjave mogu poslužiti kao način da se skrene pažnja sa unutrašnjih problema i usmere na spoljne neprijatelje.
S obzirom na to da se izbori u BiH bliže, očekuje se da će Dodik nastaviti sa ovim retorikama, kako bi ojačao svoju poziciju i mobilizovao svoje pristalice. Njegove tvrdnje o USAID-u i stranim uticajima takođe mogu naići na podršku među onim biračima koji su skeptični prema zapadnim institucijama i njihovim namerama na Balkanu.
Dodikove izjave nisu prošle nezapaženo ni u međunarodnoj zajednici. Reakcije na njegove tvrdnje verovatno će varirati, ali je jasno da se u regionu nastavlja debata o ulozi stranih donatora i nevladinih organizacija u oblikovanju političkih i društvenih tokova. Dok jedni vide USAID kao agenciju koja pruža neophodnu pomoć i podršku u razvoju, drugi je kritikuju kao instrument zapadne politike koja pokušava da utiče na unutrašnje poslove suverenih država.
U ovom kontekstu, Dodikova retorika može se posmatrati kao deo šireg trenda u kojem političari na Balkanu koriste nacionalizam i protivljenje spoljnim uticajima kao sredstvo za jačanje svoje vlasti. Očekuje se da će se ovakvi narativi sve više čuti u predstojećim mesecima, kako se približavaju izbori i kako se politička situacija u regionu i dalje razvija. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ove tenzije manifestovati u praksi i kakve će posledice imati po političku stabilnost Republike Srpske i celokupne Bosne i Hercegovine.
