Sa razvojem napredne veštačke inteligencije i njene sposobnosti da pomogne u širenju pogrešnih vesti i dezinformacija, neki medijski stručnjaci veruju da bi novinarska industrija trebalo da usvoji jedinstvene standarde za ovu novu tehnologiju.

Među pitanjima o kojima razgovaraju šefovi redakcija je kako se na veštačku inteligenciju — koja je ranije pravila greške i takozvane digitalne halucinacije, a već se koristi za kreiranje duboko lažnih sadržaja (deepfakes) — može etički osloniti industrija čiji kredibilitet zavisi od poverenja.
„Mislim da će trebati neko vreme da novinske organizacije razviju najbolje prakse“, rekao je Džared Šreder, vanredni profesor specijalizovan za medijsko pravo i tehnologiju na Školi novinarstva Univerziteta u Misuriju.
„Još uvek nema utvrđenih najboljih praksi i imamo dva problema: ovo je novo i menja se. Nismo završili. Današnja veštačka inteligencija biće drugačija sledeće godine i za pet godina“, dodao je on.
Generativna veštačka inteligencija predstavlja zanimljivu dilemu za industriju koja pati od ekonomskog pada. Tehnologija može pomoći u proizvodnji transkripata, uređivanju kopija, naraciji audio ili TV paketa i kreiranju slika. A istraživačke novinske kuće su se dugo oslanjale na nju da bi pregledale velike baze podataka.
Ali to takođe predstavlja rizik od kršenja autorskih prava i plagijata, zajedno sa greškama.
Njujork tajms je prošlog meseca tužio Open AI i Majkrosoft (Microsoft) zbog kršenja autorskih prava. Avgustovski izveštaj organizacije NjuzGard (NewsGuard) otkrio je da čet-botovi veštačke inteligencije plagiraju hiljade novinskih članaka.
Kako novinske organizacije počinju da usvajaju standarde i prakse, mnogi stručnjaci se slažu da je veštačka inteligencija korisna alatka za novinarstvo, ali da su ljudi i dalje potrebni da nadgledaju njenu primenu.

„Kao novinaru nije mi dozvoljeno da koristim veštačku inteligenciju za pisanje svojih priča ili bilo šta slično“, rekao je Rajan Hit, dopisnik za globalne tehnološke teme za novinsku veb stranicu Akios. „Dobro je koristiti je da malo istražite i zatražite inspiraciju, ali ne možete je koristiti za stvarno izveštavanje ili sastavljanje svojih članaka“, rekao je on za Glas Amerike.
Novinske kuće koje su eksperimentisale sa upotrebom veštačke inteligencije koja menja novinare učinile su to sa samo ograničenim uspehom.
Američka medijska kuća Sports ilustrejted (Sports Illustrated) u novembru je optužena za objavljivanje sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom pod lažnim autorskim potpisima. Sports ilustrejted je demantovao optužbe, saopštivši da je treća strana obezbedila sadržaj. Sledećeg meseca otpustili su više rukovodioce, ali su negorali da je ta odluka povezana sa optužbama u vezi sa veštačkom inteligencijom.
Sports ilustrejted je u petak ponovo postao tema u medijima, najavljujući masovna otpuštanja zaposlenih nakon što su izgubili ugovor o licenciranju zbog propuštenih isplata.

Odvojeno, eksperiment tehnološke veb stranice Sinet (CNET) sa veštačkom inteligencijom početkom prošle godine rezultirao je desetinama članaka koji sadrže greške. Nakon što je objavio najmanje 41 ispravku, sajt je objavio da više neće objavljivati članke koje je u potpunosti proizvela veštačka inteligencija.
Rajan Hit iz Aksiosa je rekao da je njegova medijska kuća usvojila oprezniji pristup.
„Oni prepoznaju da je to definitivno velika transformacija, pa su angažovali ljude poput mene da puno radno vreme pišu o veštačkoj inteligenciji“, rekao je on. „Ali oni žele da zastanu i prvo promisle o tome“.
Akios nije usamljen u zapošljavanju ljudi koje će se fokusirati na veštačku inteligenciju. Njujork tajms je prošlog meseca najavio da će postaviti Zaka Sjuarda za uredničkog direktora inicijativa za veštačku inteligenciju.

U saopštenju za štampu, izdavač je naveo da će Sjuardov posao biti da uspostavi principe za korišćenje veštačke inteligencije u organizaciji. Glas Amerike je zatražio intervju od Tajmsa, ali je list odbio.
Drugi, poput Asošijeted presa (AP), potpisuju ugovore o licenciranju sa Open AI-em, proizvođačem ČetDži-pi-tija (ChatGPT).
AP je takođe odbio zahtev Glasa Amerike za intervju. Ali u saopštenjima za štampu, novinska agencija je navela: „Tačnost, pravičnost i brzina su vodeće vrednosti za izveštaj AP-a i verujemo da pažljivo korišćenje veštačke inteligencije može poslužiti ovim vrednostima i vremenom poboljšati naš rad“.
Posledice upotrebe veštačke inteligencije na redakcije ključni su trend za 2024. godinu, posebno u godini kada će se u više od 40 zemalja održati značajni izbori.

„Prihvatanje najboljeg od veštačke inteligencije uz upravljanje rizicima biće osnovni narativ za godinu koja je pred nama“, napisao je Nik Njuman, viši naučni saradnik Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva u godišnjem izveštaju te organizacije o medijskim trendovima.
Napominjući da su pitanja o poverenju i intelektualnoj svojini ključna, Njuman je dodao: „Izdavači takođe mogu da vide prednosti u tome da svoje poslovanje učine efikasnijim i relevantnijim za publiku“.
Lideri informativnih redakcija i organizacija koje nadziru rad medija takođe učestvuju u debati.
Nobelovka Marija Resa pridružila se Reporterima bez granica i drugim grupama u objavljivanju Pariske povelje o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu u novembru. Kreatori povelje kažu da žele da ona služi kao etički plan za upotrebu veštačke inteligencije u novinarstvu i žele da novinske organizacije usvoje njenih 10 principa.
Ali do sada, povelju nisu usvojile mnoge novinske organizacije, a lista novinara koji koriste veštačku inteligenciju raste.
Pandorina kutija je otvorena, rekao je Šreder, dodajući: „Bilo bi opasno za novinarstvo da ne razmišlja o tome kako treba da se koristi veštačka inteligencija. To ne znači da bi svaka novinska organizacija trebalo da je koristi na isti način.“
Čini se da neke vlade dele to mišljenje.

Tokom saslušanja pred pododborom Odbora Senata SAD za pravosuđe 10. januara razmatrni su i negativni aspekti o tome kako bi tehnologija mogla da utiče na novinarstvo.
„To je u stvari savršena oluja pada prihoda i eksplodiranja dezinformacija, a veliki deo uzroka ove savršene oluje su u stvari tehnologije poput veštačke inteligencije“, rekao je senator Ričard Blumental, demokrata iz Konektikata, koji je predsedavao saslušanjem.
U decembru je Evropska unija usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji, kako bi osigurala bezbedno i transparentno korišćenje tehnologije. Uključeni su zahtevi za tehnološke kompanije da otkriju kada sadržaj generiše veštačka inteligencija.
Medijski stručnjaci takođe naglašavaju transparentnost i ljudski nadzor u svojim raspravama o tome kako i kada se veštačka inteligencija koristi u novinarstvu.