Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas u Istočnom Sarajevu da uplitanje stranaca u funkcionisanje BiH nije način na koji se zemlja gradi, već da se ona tako razgrađuje. Dodik je istakao da je zasićen prisustvom Britanaca i Amerikanaca u BiH te je izrazio žaljenje što nije živeo pre 100 godina kako bi se suprostavio njihovom prisustvu oružanim ustanicima. Trenutno u BiH postoje sedam imenovanih specijalnih izaslanika iz različitih zemalja, većinom iz EU, kao i ambasadori tih zemalja. Dodik je naglasio da takvo mešanje stranaca u unutrašnje poslove BiH nije korisno i da destabilizira zemlju.

Dodik je tokom konferencije za novinare istakao da je potrebno da se BiH osloni na sopstvene resurse i suoči sa svojim problemima bez uplitanja stranih faktora. On je također kritikovao pritisak međunarodne zajednice na BiH u vezi sa sprovođenjem reformi i istakao da je neophodno da se zemlja oslobodi takve vrste pritiska. Dodik je naglasio da je u interesu Republike Srpske da ima dobre odnose sa Srbijom, ali da se to ne sme shvatiti kao odsustvo odnosa sa drugim zemljama.

Dodik je ocenio da bi uključivanje stranih faktora u Bosnu i Hercegovinu dovelo do dalje destabilizacije zemlje te naveo da takav pristup nije u interesu nijednog naroda u BiH. On je istakao da je za stabilnost BiH potrebno da se poštuju postignuti sporazumi, a ne da se uvode novi spoljni faktori koji bi mogli narušiti stabilnost zemlje.

Dodik je također istakao da su odnosi između Republike Srpske i Federacije BiH trenutno loši, ali da se nadaju da će se situacija poboljšati u budućnosti. On je naglasio da je politika Republike Srpske usmerena na očuvanje mira i stabilnosti, te je istakao da će se truditi da pronađu zajednički jezik sa svim narodima u BiH.

Izjava predsednika Dodika dolazi u kontekstu političkih tenzija u Bosni i Hercegovini, posebno u vezi s pitanjem ustavnih reformi i podele vlasti između entiteta. Dodikova kritika uplitanja stranih faktora predstavlja stav koji je prisutan u delu političke javnosti u Srpskoj, ali izaziva kontroverze i protivljenje u drugim delovima BiH.

Uprkos kritikama, Dodik je istakao da je spreman da nastavi dijalog sa međunarodnom zajednicom kako bi se postigli zajednički ciljevi i rešili sporni problemi u zemlji. On je izrazio nadu da će se uspeti postići kompromis koji će zadovoljiti sve strane i doprineti stabilizaciji političke situacije u BiH.

U međuvremenu, reakcije na Dodikove izjave su podeljene, sa jedne strane podržavajući njegov stav o suverenitetu BiH, a sa druge strane kritikujući ga zbog nedostatka saradnje sa državnim institucijama i međunarodnom zajednicom.

U zaključku, predsednik Dodik je istakao da je ključno da se političke elite u BiH fokusiraju na rešavanje unutrašnjih problema zemlje kako bi se stvorili uslovi za prosperitet i stabilnost. On je pozvao sve strane da se uzdrže od mešanja stranih faktora u unutrašnje poslove BiH i da se pre svega oslone na sopstvene resurse i sposobnosti.

Dodikove izjave su deo šireg političkog konteksta u BiH koji je obeležen tenzijama između entiteta, pitanjima ustavnih reformi i podele vlasti, kao i političkim uticajem međunarodne zajednice. Njegove izjave su odjeknule u političkoj javnosti i izazvale debate o budućnosti BiH i njenom političkom kursu.