Obrijanih glava, obučeni u čisto belo i prekriveni tetovažama, zatvorenici znaju da su posmatrani i uzvraćaju pogled sa druge strane rešetaka. Posetili smo CECOT – Centar za suzbijanje terorizma – zatvor maksimalne bezbednosti koji je tek pre godinu dana izgradila vlada predsednika Najiba Bukelea za „visoke“ pripadnike najvećih bandi u El Salvadoru.

Džinovski kompleks izgrađen usred nedođije više od svega drugog simboliše Bukeleovu kontroverznu politiku prema bezbednosti. Mega-zatvor su kritičari opisali kao „crnu rupu za ljudska prava“ i „betonsku i čeličnu jamu u kojoj se vrši perverzna kalkulacija eliminisanja ljudi bez formalnog zahteva za smrtnu kaznu“, prema rečima Miguela Sarea, bivšeg člana Pododbora Ujedinjenih nacija za prevenciju torture.

Ali to je jednako i razlog ogromne popularnosti Bukelea u zemlji koju su načisto iscedile ozloglašene bande – Mara Salvatruča, Bario 18, Los Revolusionarios i Los Surenjos. „Ovde su psihopate, teroristi, ubice koje drže našu zemlju u žalosti“, kaže direktor centra, koji ne želi da bude imenovan, ali dozvoljava da bude snimljen. On će biti naš vodič tokom pažljivo osmišljene posete ćelijama.

„Ne gledajte ih u oči“, upozorava nas on. Tu smo usred noći, ali to nema nikakve veze, jer se veštačka svetla nikad ne gase. Nalet vazduha prolazi kroz rupičastu tavanicu, pruživši kratak predah od vrućine. U ćelijama temperatura može da naraste i do 35 stepeni Celzijusa tokom dana i one nemaju drugi izvor ventilacije.

Zatvor je nazvan „Centralnoameričkim Alkatrazom“, ali uopšte ne deluje trošno – sve je tu novo, glatko, sveže okrečeno. Maskirani čuvari motre odozgo, sa puškama u rukama. Dole, zatvorenici se penju na četvorospratne krevete na kojima spavaju; bez ikakvih dušeka ili pokrivača leže na golom metalu i prstima jedu pirinač i pasulj, tvrdokuvana jaja ili pastu.

„Bilo koji escajg može da posluži kao smrtonosno oružje“, kaže upravnik. U CECOT-u, zatvorenici su pod strogim nadzorom. Zatvor se sastoji od više blokova, svaki sa stotinama zatvorenika, a svi su pod stalnim nadzorom naoružanih čuvara. Ovaj sistem bezbednosti ima za cilj da spreči bilo kakvu pobunu ili nasilje unutar zatvora.

Kritičari tvrde da su uslovi u zatvoru nehumani, sa prepunim ćelijama i minimalnim prostorom za ličnu higijenu. Mnogi zatvorenici su zaista osuđeni za teške zločine, ali se postavlja pitanje da li je ovakva politika suđenja i zatvaranja prava. U međuvremenu, podrška za Bukeleovu strategiju ostaje jaka među stanovništvom, koje se nada da će ovakve mere smanjiti nasilje koje je potresalo zemlju.

El Salvador je decenijama bio pogođen nasiljem koje su izazvale bande, a mnogi građani su izgubili poverenje u pravosudni sistem. Bukeleova vlada se obavezala da će se boriti protiv kriminala, a CECOT je samo jedan od mnogih koraka koje su preduzeli u tom pravcu.

Zatvor predstavlja ekstreman pristup borbi protiv kriminala, ali mnogi smatraju da je to jedini način da se zemlja spasi od bande i nasilja. Iako se čini da su uslovi života u zatvoru surovi, podrška Bukeleovim politikama ukazuje na to da je deo stanovništva spreman da žrtvuje ljudska prava u ime bezbednosti.

U ovoj situaciji, El Salvador se suočava s dilemom između ljudskih prava i bezbednosti. Kako se nasilje smanjuje u nekim delovima zemlje, tako se i pitanja ljudskih prava postavljaju u središte debate. Zatvor kao što je CECOT može biti rešenje za neke, ali za druge predstavlja simbol nepravde i surovosti.

Dok se zemlja bori sa svojim demonima, budućnost El Salvadoru ostaje neizvesna. Mnogi se nadaju da će se situacija promeniti, ali dok god postoje bande i nasilje, ekstremne mere kao što je CECOT će ostati deo svakodnevnog života.