Generalna skupština UN usvojila je rusku rezoluciju koja se odnosi na obeležavanje 80. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata. Ova rezolucija je usvojena konsenzusom, a pripremila ju je Rusija u saradnji sa više od trideset država, među kojima su se našle i Srbija, Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kina, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan, Severna Koreja i Iran.
U rezoluciji se predlaže da članice UN, kao i nevladine organizacije i agencije, na odgovarajući način obeleže 8. i 9. maj, datume koji se tradicionalno povezuju sa sećanjem na sve žrtve Drugog svetskog rata. Ovi datumi su značajni jer predstavljaju kraj rata u Evropi, koji je zvanično okončan 8. maja 1945. godine, dok je u Aziji rat trajao još do 2. septembra iste godine kada je Japan kapitulirao.
Jedan od ključnih zahteva rezolucije je i održavanje specijalne svečane sednice Generalne skupštine u čast žrtvama rata. Ova sednica bi se trebala održati druge nedelje maja, a predloženo je da se slične sednice organizuju svake pete godine. Ovakve aktivnosti imaju za cilj da odaju počast svim onima koji su izgubili živote tokom rata i da se podstakne sećanje na te teške događaje iz istorije.
Stalni predstavnik Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja, ranije je pozvao članice UN da podrže ovaj dokument, ističući važnost odavanja počasti onima koji su se borili protiv nacizma. Nebenzja je naglasio da globalna zajednica treba da se ujedini u sećanju na žrtve i u obeležavanju ovog važnog datuma, koji nosi težak nasleđe za mnoge narode.
Drugi svetski rat je jedan od najznačajnijih i najstrašnijih sukoba u ljudskoj istoriji. U Evropi je počeo napadom Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine, dok je u Aziji rat započeo japanskim agresijama protiv Kine 1937. godine i SSSR-a 1938. godine. Kraj rata u Evropi bio je obeležen kapitulacijom nemačkih snaga, dok je u Aziji rat završio kapitulacijom Japana 2. septembra 1945. godine.
Ova rezolucija dolazi u vreme kada se globalna politika suočava sa brojnim izazovima, a sećanje na Drugi svetski rat i njegove posledice može poslužiti kao važna lekcija za buduće generacije. U svetu koji se suočava sa porastom nacionalizma i sukoba, odavanje počasti žrtvama prošlosti može biti način da se promoviše mir i razumevanje među narodima.
S obzirom na to da su mnoge države, uključujući i Srbiju, podržale ovu rezoluciju, može se očekivati da će obeležavanje 80. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata postati prilika za jačanje međunarodnih odnosa i saradnje. Ova inicijativa takođe može doprineti jačanju svesti o važnosti očuvanja mira i sprečavanja sukoba u budućnosti.
Obeležavanje ovakvih važnih datuma ne bi trebalo da bude samo formalnost, već prilika za duboko promišljanje o cenama koje su plaćene u prošlosti i obavezi koju imamo prema budućim generacijama da osiguramo mirniji i pravedniji svet. U tom smislu, rezolucija Generalne skupštine UN predstavlja važan korak ka jačanju svesti o značaju sećanja na prošlost i učenja iz istorijskih događaja.
Na kraju, važno je istaći da ovakvi potezi kao što je usvajanje ove rezolucije pospešuju dijalog među državama i doprinose izgradnji zajedničkog razumevanja o važnosti očuvanja mira i stabilnosti u svetu. Samo kroz zajedničko sećanje i poštovanje prema žrtvama možemo se nadati boljoj budućnosti.
