Porodica Anđele Ruman (20) iz Stare Pazove, koja je nedavno stradala na železničkoj stanici u Novom Sadu, obeležila je danas njen rođendan na veoma potresan način. Anđela, koja je preminula kada se na putnike srušila nadstrešnica, ostavila je dubok trag među onima koji su je voleli. Njena majka, Zorica Ruman, na društvenim mrežama podelila je emotivnu poruku, sećajući se trenutka kada je Anđela došla na svet. Zorica je opisala kako je tog 30. marta 2004. godine prvi put ugledala svoju ćerku i kako su zajedno prolazile kroz život, planirajući budućnost.
„Tog dana nisam dobila samo ćerku, već i najbolju drugaricu. Toliko planova i neostvarenih želja. Prokleti 1.11.2024. uzeo nam je sve. Danas, umesto da duvamo rođendansku svećicu, moja drhtava ruka pali ti sveću“, napisala je Zorica.
Na Anđelinom grobu okupili su se članovi porodice, prijatelji i poznanici, zajedno s tugom obeležavajući njen 21. rođendan. U znak sećanja, pušteno je 20 belih balona i jedan crveni u obliku srca, što simbolizuje Anđelin rođendan. Ujak Zoran je rekao: „Danas smo proslavili tvoj nebeski rođendan“, dodajući još više emocija ovom tužnom trenutku.
Anđela Ruman je jedna od 14 stradalih u tragičnom incidentu na železničkoj stanici, gde se nadstrešnica srušila na putnike koji su čekali prevoz. Među poginulima je bio i njen dečko Miloš Milosavljević. U trenutku nesreće, nekoliko tona betonske konstrukcije palo je na njih, ostavljajući za sobom bol i tugu.
Taj kobni dan, 1. novembra 2024. godine, u 11:50 sati, u Novom Sadu su stradali i drugi ljudi. Spisak žrtava uključuje Komara Nemanju (2007) iz Stepanovićeva, Firića Đorđa (1971), Firić Valentina (2014), Firić Saru (2018) i mnoge druge. Ove tragedije su duboko potresle zajednicu, ostavljajući porodice da se bore s gubitkom svojih najmilijih.
U ovom trenutku, porodica i prijatelji ne samo da se sećaju Anđele, već i svih onih čije je živote nesreća uzela. Dok se sećaju srećnih trenutaka i planova koje su imali, njihova bol je i dalje prisutna. Ova tragedija je podstakla mnoge da razmišljaju o bezbednosti na železnicama i o potrebnim promenama kako bi se sprečile slične nesreće u budućnosti.
Ove reči Zorice Ruman i emocije okupljenih na grobu Anđele govore više od samih reči. One nose težinu gubitka, ali i ljubav koja nikada ne umire. Anđela će zauvek ostati u srcima onih koji su je voleli, a njena priča će podsticati na promišljanje o važnosti bezbednosti i podrške jedni drugima u teškim trenucima.
