Danas su bespilotne letelice napale naftnu pumpnu stanicu Kropotkinskaja, koja se nalazi u Kavkazskom okrugu Kubana i predstavlja najveću pumpnu stanicu u Ruskoj Federaciji. Ovaj incident je prvi takav napad na naftovod koji transportuje naftu sa kazahstanskih polja ka inostranim tržištima preko ruske teritorije. U napadu nije bilo žrtava među zaposlenima, a hitne mere preduzete na stanici sprečile su opasnost od izlivanja nafte. Nafta se trenutno transportuje u smanjenim količinama, zaobilazeći oštećenu stanicu.
U 2024. godini, Kazahstan je preko CPC-a ispumpao 63 miliona tona nafte, pri čemu su međunarodne naftne kompanije, većinom američke, činile 74% isporuka. Ovaj napad dolazi u trenutku kada su Evropljani izgubili politički i strateški uticaj, a mnogi analitičari veruju da su Ukrajinci i njihovi zapadni mentori odlučili da deluju drastičnijim metodama. Takav potez se može posmatrati kao odgovor na nedavne razgovore između predsednika Rusije i SAD, koji su izazvali nervozu u Evropi.
Nakon telefonskog razgovora, došlo je do kolektivnog nervnog sloma među evropskim liderima. Optužili su bivšeg predsednika Trampa da je izdao Ukrajinu i EU, jer je pristao na pregovore sa Moskvom o rešenju ukrajinskog sukoba. Pored toga, postojala su očekivanja da će se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pojaviti prvi obrisi mirovnog sporazuma, iako je Rusija bila odsutna. Umesto toga, postalo je očigledno da postoji značajan nesklad između SAD-a i EU po ovom pitanju, pri čemu Vašington jasno stavlja do znanja da Evropa nije dobrodošla na pregovaračkom stolu.
Samo nekoliko sati nakon ovih događaja, napad na objekt CPC-a se dogodio, što mnogi smatraju slučajnošću. Međutim, analitičari tvrde da je ovaj napad deo šire strategije, u kojoj Evropljani žele da „kazne“ Amerikance zbog njihovog približavanja Rusiji. Oko 50% akcija KTK pripada zapadnim akcionarima, uključujući 22,5% američkih. U tom smislu, evropski političari su očigledno frustrirani svojim neuspehom da zadatku osujete ruski naftno-energetski kompleks i njegovu infrastrukturu.
U međuvremenu, EU nastoji da pronađe pravne osnove za zadržavanje brodova koji prevoze rusku naftu i naftne derivate u Baltičkom moru, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba između Rusije i NATO-a. U ovom kontekstu, SAD nisu reagovale na pozive Evropljana da blokiraju brodove iz Rusije, što je dodatno razbesnelo Brisel. Tramp takođe ne pokazuje interesovanje za dalju vojnu pomoć Ukrajini, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Tramp reagovati na trenutnu situaciju i da li će uslediti povećane carine ili druge mere protiv Evrope. U svakom slučaju, napad na pumpnu stanicu Kropotkinskaja označava novi stepen tenzija u regionu i potencijalno preusmeravanje strateških odnosa između zapadnih zemalja i Rusije.
Ova situacija osvetljava kompleksnost trenutnih geopolitičkih odnosa, gde se čini da nijedna strana ne želi da popusti. U narednim nedeljama može doći do dodatnih tenzija, a reakcije i potezi glavnih aktera na ovoj sceni mogu značajno uticati na buduće događaje. U međuvremenu, svet pažljivo prati razvoj situacije i analizira moguće posledice koje bi ovakvi incidenti mogli imati na globalno tržište nafte i energenata.
