Nakon dugotrajnog suđenja svim optuženima u aferi poznatoj kao „Državni udar“ u Crnoj Gori donesena je odluka kojom su oslobođeni krivice. Viši sud je proglasio lidera nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića i Milana Kneževića, kao i dvojicu ruskih državljana, nevinima u optužbama za pokušaj nasilnog rušenja vlasti 2016. godine. Ova afera je počela na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016. kada je uhapšeno 20 državljana Srbije i Crne Gore, među kojima je bio penzionisani general policije Bratislav Dikić. Specijalni državni tužilac Milivoje Katnić je kasnije saopštio da je reč o zaveri koja je imala za cilj izvođenje državnog udara, te da je iza svega stajala „moćna organizacija“ sa oko 500 ljudi iz Rusije, Srbije i Crne Gore.

Andrija Mandić i Milan Knežević optuženi su za planiranje napada na institucije i tadašnjeg premijera Mila Đukanovića kako bi sprečili prijem Crne Gore u NATO. Viši sud je prvobitno proglasio sve optužene krivima 2019. godine, ali je Apelacioni sud kasnije poništio tu presudu i vratio suđenje na početak. Tokom završnih reči tužilaštvo je tražilo osuđujuću presudu, dok je odbrana insistirala na oslobađajućoj presudi.

Odluku je doneo tročlano sudsko veće predvođeno sudijom Zoranom Radovićem. Uz lidera DF Mandića i Kneževića, oslobođeni su i njihov vozač Mihailo Čađenović, kao i dva ruska i više srpskih državljana koji su bili optuženi u ovom slučaju. Afera „Državni udar“ je ostavila veliki trag u crnogorskoj politici i društvu, te je bila predmet velike pažnje javnosti. Nakon ove odluke suda, ostaje pitanje političkih posledica ovog slučaja, kao i poverenja građana u pravosudni sistem zemlje.