Sud u Parizu naložio je hapšenje sirijskog predsednika Bašara al-Asada zbog navodne upotrebe hemijskog oružja protiv civila 2013. godine. Francuske sudije su izdale nalog za hapšenje prošlog novembra, zbog optužbi za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima. Incident se odnosio na hemijske napade u gradu Duma i okrugu Istočna Guta u avgustu 2013. godine, u kojima je poginulo više od 1.000 ljudi.

Asadova vlada negirala je optužbe o korišćenju hemijskog oružja tokom građanskog rata koji traje od 2011. godine. Ovo je ključna tačka u celoj priči, jer su optužbe usmerene upravo na vladu i njenog lidera. Ovakvi nalozi za hapšenje aktuelnih predsednika država su retki, jer oni obično imaju imunitet od krivičnog gonjenja. Međutim, u međunarodnom pravu postoje izuzeci kada je predsednik optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid.

Reakcija šefa Sirijskog centra za medije i slobodu štampe Mazena Darviša na nalog za hapšenje bila je da je ovo istorijska pobeda, ne samo za sirijske žrtve, već i za žrtve širom sveta. Ostaje da se vidi kako će ova situacija uticati na odnose između Sirije i Francuske, kao i na širu geopolitičku situaciju na Bliskom istoku.