Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik potpisao je večeras ukaze o proglašenju zakona usvojenih na Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske. Ovi zakoni zabranjuju delovanje Suda i Tužilaštva BiH, kao i drugih institucija BiH poput SIPA i VSTS.
Dodik je potpisao nekoliko važnih zakona, među kojima su: Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, Zakon o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske i Zakon o Posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ovi zakoni su rezultat zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske, koji se odnose na zaštitu Ustava BiH.
U izjavi za medije, Dodik je naglasio da Ustavni sud BiH nije u kapacitetu kako je predviđeno Ustavom i da odluke ovog suda ne važe. On je istakao da je Narodna skupština Republike Srpske donela zakon koji jasno kaže da se odluke Ustavnog suda BiH neće primenjivati.
Dodik je ukazao na to da Ustav BiH predviđa da Ustavni sud ima devet sudija, dok trenutno ima samo sedam. „Znači, oni nisu Ustavni sud. Kada se popuni, biće Ustavni sud. A šta ćemo mi Srbi? Pa, naravno da nećemo. Kako ćemo popuniti kada tamo ima tri stranca i dva Bošnjaka koji odlučuju i nameću nam svoju volju, a mi treba da budemo dekor? Nećemo!“, naglasio je Dodik.
On je podsetio da Republika Srpska već godinama traži razgovore o Ustavnom sudu BiH, njegovom pozicioniranju i o tome kako se rešiti stranih sudija. U ovom kontekstu, Dodik je izrazio zabrinutost zbog trenutnog stanja i naglasio potrebu za reformama u pravosudnom sistemu BiH.
Ove odluke dolaze u trenutku kada se situacija u BiH dodatno komplikuje, a odnosi među entitetima postaju sve napetiji. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi potezi Dodika mogu dodatno pogoršati političku krizu u zemlji, dok drugi ističu da je ovo deo šire strategije Republike Srpske da osigura svoju autonomiju i suverenitet.
Dodikove izjave i donete odluke izazvale su reakcije iz Sarajeva, gde su vlasti osudile ovaj potez kao nelegitiman i nezakonit. Oni smatraju da ovakvi koraci predstavljaju kršenje Dejtonskog sporazuma i da mogu dovesti do ozbiljnih posledica po stabilnost regiona.
Pored toga, međunarodna zajednica je takođe zabrinuta zbog ovog razvitka događaja. Neki zvaničnici su izrazili bojazan da bi ovakvi potezi mogli izazvati nove tenzije i sukobe u BiH, koja se i dalje bori sa nasleđem rata iz 1990-ih. Upravljačka struktura BiH je složena i često se suočava s izazovima, a ovakvi zakoni samo dodatno komplikuju situaciju.
S obzirom na sve ovo, budućnost političkih odnosa u BiH ostaje neizvesna. Mnogi analitičari upozoravaju na potrebu za dijalogom među svim stranama kako bi se izbegle dalje tenzije i očuvala stabilnost u regionu. U tom smislu, važno je da lideri svih etničkih grupa u BiH prepoznaju značaj saradnje i zajedničkog rada na pitanjima koja se tiču svih građana.
Zakoni koje je potpisao Dodik predstavljaju značajan korak u pravcu jačanja autonomije Republike Srpske, ali istovremeno otvaraju pitanja o budućnosti pravnog sistema BiH i mogućim posledicama na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Kako se situacija bude razvijala, biće ključno pratiti kako će reagovati ostali politički akteri u BiH i međunarodna zajednica.
