Miloš Mileusnić, student iz Čačka, ubijen je pre tačno šest godina ispred zgrade u Beogradu. Na današnji dan, 27. januara 2019. godine, Neđeljko Đurović, osuđen za ovo zločin, zadao je smrtonosne povrede Mileusniću. Đurović, poznat kao „ubica sa Tvitera“, prvobitno je dobio tri decenije zatvora, ali je Apelacioni sud povećao kaznu na 35 godina.

Prema presudi, Đurović je nasumično izabrao svoju žrtvu, ne poznavajući ga. U jutarnjim satima, oko 5.50, izašao je iz svoje kuće sa nožem u ruci i napao Mileusnića. Ovaj svirepi čin je bio motivisan čistom obesti, što je sutkinja Nataša Albijanić naglasila tokom izricanja presude. Đurović je bio uhvaćen na osnovu bioloških tragova, snimaka sa kamera i svedočenja prisutnih.

Tokom suđenja, Đurović je pokušao da negira svoju krivicu, ali su dokazi bili neosporni. Sam je odveo policiju do mesta gde je bacio nož, a sud nije prihvatio njegovu odbranu. Tužilaštvo je tražilo maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, ali je Đurović na kraju dobio 35 godina.

Miloš Mileusnić bio je mladić iz Čačka koji je, nažalost, izgubio život zbog besmislenog zločina. Njegovo ubistvo je ostavilo duboke rane u porodici i prijateljima. Njegova sestra, Aleksandra, često se priseća svog brata i izražava bol koji oseća i godinama nakon tragedije. Porodica je odlučila da Miloševa soba ostane u izvornom stanju, čuvajući njegove uspomene.

Đurović je iz imućne porodice i, kako se navodi u medijima, živeo je u Beogradu gde su mu roditelji kupili stan. U trenutku ubistva, Mileusnić je bio student, a od povreda je preminuo u Urgentnom centru. Presuda je izazvala veliku pažnju javnosti, a prijatelji ubijenog mladića okupili su se ispred Palate pravde kako bi izrazili podršku porodici i tražili pravdu.

Tokom izricanja presude, prisustvovao je i otac ubijenog, Goran Mileusnić, koji je bio obučen u crno, odražavajući tugu koja ih je pratila godinama. Njegova sestra je u medijima govorila o svom bolu, govoreći o trenutku kada je poslednji put videla brata. Iako je prošlo nekoliko godina, sećanja na Miloša ostaju sveža i bolna za porodicu.

Aleksandra se priseća njegovih reči o planovima za putovanje i skijanje, govoreći o neizmernoj tugi koju oseća. Njena želja da ponovo vidi brata ostaje snažna, a uspomene na njega su neizbrisive. Ova tragedija ne samo da je pogodila porodicu Mileusnić, već je i šira javnost potresena ovim zločinom, čime se ponovo postavlja pitanje bezbednosti i nasilja u društvu.