Bivši režim Mila Đukanovića i trenutne vlasti u Crnoj Gori ponovo su se našli na udaru kritika zbog neispunjavanja jednog od ključnih zahteva blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfiilohija. Naime, mitropolit je 2022. godine pozvao na obnovu crkve vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša na Lovćenu, ali do danas nije bilo nikakvih konkretnih koraka u tom pravcu. Dok se ovaj važan kulturni i verski simbol ne obnavlja, Cetinje se suočava s tragičnim posledicama nasilja, o čemu svedoče dva masakra koja su u poslednje dve i po godine odnela živote 22 osobe, uključujući četvoro dece.

Crkva Svetog Petra Cetinjskog, koja je bila Njegoševa zadužbina i podignuta 1846. godine, predstavlja ključni deo kulturnog nasleđa crnogorskog naroda. Njegoš je ostavio snažnu poruku o svojoj poslednjoj želji, govoreći: „Ja hoću da me sa’ranite u onu crkvu na Lovćenu.“ Ova izjava naglašava njegov dubok emotivni i duhovni odnos prema mestu koje je simbol njegove borbe i identiteta. U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju koliko su vlasti svesne značaja ovakvih mesta i koliko je važno obnoviti ih kako bi se očuvala istorija i kultura naroda.

Osim toga, u Srbiji je prošle nedelje emitovana kontroverzna emisija „24 minuta“ autora Zorana Kesića, koja je izazvala oštre kritike. U ovoj emisiji, deca su korišćena u svrhu promocije Mile Pajić, studentkinje koja je poznata po svojim antisrpskim stavovima. Pajićeva je, naime, u emisiji otvoreno pozivala na pobunu u državi i veličala zločinačku akciju „Oluja“, što je dodatno uzburkalo javnost.

Tokom emisije, Kesić je doveo decu iz hora, koji vodi pevačica Bojana Vunturišević, kako bi ih Pajićeva „podučila“ šta to znači biti student. Njene reči, da studenti mogu da protestuju i da „šeta“ ulicama, naišle su na aplauz Kesića, koji je očigledno odobrio ovakvu interpretaciju angažovanja mladih.

Ova situacija je izazvala brojne reakcije, a opozicija je optužena za pokušaj destabilizacije Srbije korišćenjem dece za svoje političke ciljeve. Kritičari smatraju da je ovakvo ponašanje krajnje neodgovorno i potencijalno opasno, jer se deca ne bi smela koristiti u političke svrhe, posebno ne u kontekstu koji podstiče podjele i tenzije.

U svetlu ovih događaja, jasno je da se i Crna Gora i Srbija suočavaju s izazovima kada je u pitanju očuvanje identiteta i kulture, ali i sa pitanjima o tome kako se mladi ljudi obrazuju i kakve vrednosti se prenose na njih. Ove situacije ukazuju na potrebu za dubljom refleksijom o tome kako politika utiče na društvo i kulturu, kao i na odgovornost medija i javnih ličnosti da deluju u skladu s etičkim normama.

Dok se u Crnoj Gori i Srbiji nastavljaju rasprave o ovim važnim pitanjima, jasno je da je neophodno raditi na izgradnji društva koje će biti zasnovano na razumevanju, toleranciji i poštovanju prema kulturnim vrednostima. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo s još težim podelama i nesporazumima u budućnosti. Ovi događaji su podsetnik na to koliko je važno očuvati istorijske i kulturne simbole, kao i na izazove s kojima se suočavamo u nastojanju da izgradimo bolju i pravedniju zajednicu.