Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je danas započeo dvodnevnu posetu Crnoj Gori, izneo je kontroverzne stavove o splitskoj Lori, čiji je značaj tokom rata bio predmet rasprave. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem, Milanović je delimično potvrdio izjavu ministra spoljnih poslova Gordana Grlić Radmana da Lora nikada nije bila logor, rekavši da je to bila „neka vrsta logora“.

Kada je Milanović upitan da li su tokom razgovora dva predsednika razmatrana pitanja koja se odnose na negiranje Grlić Radmana, on je potvrdio da jeste. Napomenuo je da je to stav ministra, koji ne može da komentariše, ali je dodao: „U Lori jeste bila neka vrsta logora. Tamo su ljudi ubijani, kažnjeni zbog toga su u zatvoru. Na hrvatskom pravosuđu je da to reši.“

Ova izjava dolazi u trenutku kada se u regionu vode debate o prošlosti i odgovornosti za ratne zločine, a Milanovićev stav može dodatno otežati odnose između Hrvatske i drugih država u regionu, posebno sa onima koje su bile pogođene ratom devedesetih godina.

Pored toga, tokom konferencije, Milanović je izneo stav o tome da Hrvatska neće učestvovati u mirovnoj misiji u Ukrajini, koju je opisao kao „opasnu i neodgovornu fikciju“. On je izrazio sumnju da će ta misija ikada biti realizovana, naglašavajući da se Hrvatska neće priključiti vojnim operacijama koje bi uključivale slanje vojnika na teritoriju Ukrajine, čak i ako to Rusija prihvati.

„Rusija nije nepogrešiva, ali govorimo o tome da žele da pošalju vojnike na teritoriju Ukrajine u mirovnu misiju. Hrvatska u tome neće učestvovati“, rekao je Milanović, koji se prvi put izjašnjava o ovoj temi.

Milanovićevi komentari o Lora i mirovnoj misiji u Ukrajini dolaze u kontekstu sve većih tenzija u regionu i globalne političke situacije. Njegova izjava o Lori, kao i stav o Ukrajini, mogu imati značajne posledice na političku dinamiku, ne samo u Hrvatskoj, već i u širem regionu Balkana.

Na kraju, Milanović je istakao da su neke zemlje Evropske unije „mobilno fokusirane na Rusiju“, što ukazuje na kompleksnost trenutne geopolitičke situacije. Njegov stav može biti odraz šireg neslaganja unutar EU o pristupu prema Rusiji i situaciji u Ukrajini.

Ova poseta Crnoj Gori i izneseni komentari predstavljaju još jedan korak u Milanovićevoj spornoj spoljnopolitičkoj agendi, koja se često suočava sa kritikama iz domaćih i međunarodnih krugova. Dok se Hrvatska suočava sa sopstvenim izazovima u vezi sa prošlošću, takođe se mora pozabaviti i trenutnim pitanjima koja se tiču regionalne stabilnosti i međunarodnih odnosa.

Milanovićeva poseta Crnoj Gori i njegova izjava mogu poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o ratnoj prošlosti, kao i o budućim koracima koje će Hrvatska preduzeti na međunarodnoj sceni. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između Hrvatske, Crne Gore i drugih država u regionu, kao i kako će se Milanovićeve politike odraziti na unutrašnju stabilnost i međunarodni ugled Hrvatske.