U Sijekovcu kod Broda, danas je obeležena 33. godišnjica od zločina nad srpskim civilima, koje su počinile hrvatske snage. Ovaj tragični događaj se dogodio tokom rata u Bosni i Hercegovini, a sećanje na žrtve i danas budi snažne emocije među preživelima i njihovim porodicama.

Parastos u Crkvi Svete velikomučenice Ognjene Marije služilo je sveštenstvo Eparhije zvorničko-tuzlanske, čime je odana počast stradalima. Ova svečanost je okupila porodice žrtava, kao i predstavnike Srpske pravoslavne crkve, koji su se molili za mir i spasenje duša nevino stradalih.

Zločin u Sijekovcu se desio 23. jula 1992. godine, kada su hrvatske snage napale srpske civile. U prvom ratnom zločinu na teritoriji BiH, za samo sat vremena ubijeno je devetoro Srba, među kojima su najviše stradali članovi porodica Milošević i Zečević. Ovaj događaj je ostavio dubok trag u sećanju lokalne zajednice, a svake godine se organizuju komemoracije u znak sećanja na žrtve.

Mnogi od prisutnih na obeležavanju godišnjice su isticali značaj sećanja na stradale i potrebu za pravdom. „Ne smemo zaboraviti naše najmilije i sve nevine žrtve. Njihova sudbina je deo naše istorije i moramo se boriti za istinu“, izjavio je jedan od članova porodice žrtava, koji nije želeo da mu se imenuje.

Pored toga, obeležavanje godišnjice zločina u Sijekovcu služi i kao podsetnik na važnost pomirenja među narodima u regionu. U poslednjim decenijama, pitanje ratnih zločina i pravde za žrtve postalo je centralna tema u dijalogu između različitih etničkih zajednica u Bosni i Hercegovini. Mnogi smatraju da je suočavanje sa prošlošću ključno za izgradnju mira i stabilnosti u regionu.

U prisustvu lokalnih zvaničnika, sveštenstva i porodica stradalih, komemoracija je bila obeležena i emotivnim govorima. Govornici su naglašavali važnost očuvanja sećanja na žrtve, kao i potrebu za pravim procesima suočavanja sa prošlošću. „Naša obaveza je da ne zaboravimo, da prenosimo sećanje na generacije koje dolaze, kako bismo sprečili ponavljanje sličnih zločina“, rekao je jedan od govornika.

Obeležavanje godišnjice u Sijekovcu takođe je podsetilo na potrebu za edukacijom mladih o događajima iz devedesetih godina. U školama bi trebalo uvrstiti nastavu koja će obraditi temu rata, stradanja i važnosti mira. Na ovaj način, nova generacija bi mogla bolje razumeti složenost situacije i značaj pomirenja.

S obzirom na to da se ovakvi događaji često koriste kao političke platforme, važno je napomenuti da je sećanje na žrtve potrebno posmatrati van političkih okvira. Mnogi se slažu da bi trebalo raditi na izgradnji zajedničkog identiteta i promovisanju međusobnog razumevanja među različitim narodima.

Godišnjica zločina u Sijekovcu nije samo podsećanje na bolnu prošlost, već i prilika za izgradnju boljeg sutra. Kroz dijalog, razumevanje i pomirenje, mogućnost izgradnje trajnog mira postaje realnija. Lokalna zajednica i dalje se suočava sa traumama iz prošlosti, ali uz zajednički trud i volju, nada se boljoj budućnosti za sve.