Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, koji se kreću od agroekoloških uslova do promena na tržištu. Zbog ovih problema, osnovan je Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije u Novom Sadu. Ova inicijativa okuplja stručnjake iz različitih sektora, sa ciljem da zajednički reše sistemske probleme koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, poljoprivrednika i nevladinih organizacija.
Osnivači Saveza uključuju Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Udruženje „Eko Inovacija na Balkanu“, Institut za razvoj i inovacije iz Beograda i kompaniju „Gilab“. Ova saradnja je podržana od strane poljoprivrednika koji već primenjuju regenerativne prakse u svojoj proizvodnji.
Savez planira da 12. marta predstavi svoju viziju, ciljeve i aktivnosti u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta. U okviru ovog događaja biće organizovane panel diskusije koje će se fokusirati na aktuelne teme značajne za sektor regenerativne poljoprivrede, obuhvatajući pitanja gazdinstava i kreiranja tržišta za regenerativne proizvode.
Regenerativna poljoprivreda, kako je prvi definisao američki izdavač Robert Rodejl, fokusira se na principe kao što su pokrivanje tla tokom cele godine, čak i kada nisu zasejani usevi. Ova praksa uključuje ostavljanje ostataka ratarskih kultura, kao što su stabljike kukuruza ili pšenice, na njivama. Ovi ostaci pomažu u očuvanju tla, poboljšavajući prinose u budućnosti. Dodatni sloj tla sprečava isparavanje vode, smanjuje eroziju i čuva vlagu tokom sušnih perioda.
Prof. dr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta ističe da konvencionalna poljoprivreda često ne uspeva da se prilagodi klimatskim promenama, što dovodi do ekonomskih i drugih neizvesnosti. U intenzivnoj proizvodnji se nedovoljno koriste organska đubriva, a zemljište se često prekomerno obrađuje, što dovodi do erozije i smanjenja kvaliteta zemljišta. Regenerativna poljoprivreda može poboljšati stanje zemljišta i smanjiti negativne posledice klimatskih promena.
Cilj Saveza je obrazovanje i povećanje informisanosti poljoprivrednika i drugih učesnika o važnosti očuvanja kvaliteta zemljišta. Važno je da poljoprivrednici budu nezavisniji i otporniji na izazove tržišta. Iako neki proizvođači već primenjuju regenerativne metode, neophodno je podići svest o značaju ovih praksi za očuvanje zemljišta.
Siniša Borota iz Instituta za razvoj i inovacije naglašava da Savez funkcioniše kroz pet radnih grupa. Neprofitna organizacija ABE doprinosi iskustvom umrežavanja i edukacije, dok Poljoprivredni fakultet pokriva istraživačke aspekte. Florian Farkaš, agronom i poljoprivrednik, donosi praktična iskustva, dok kompanija „Gilab“ pruža stručnost u digitalnim tehnologijama i mehanizaciji. Institut za razvoj i inovacije fokusira se na mehanizme finansijske podrške i društvenih podsticaja.
Plan Saveza za 2024. godinu uključuje uključivanje što većeg broja poljoprivrednika kroz predavanja, treninge i radionice. Na terenu će se uspostaviti demo-farme kako bi se promovisale regenerativne prakse i digitalne tehnologije. Ove aktivnosti će omogućiti poljoprivrednicima da se upoznaju sa savremenim tehnikama i unaprede svoje proizvodne procese.
Ova inicijativa je od suštinskog značaja za unapređenje poljoprivrede u Srbiji, s obzirom na sve veće izazove s kojima se suočava ovaj sektor. Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije predstavlja korak ka održivijoj i ekonomski stabilnijoj budućnosti, u kojoj će poljoprivrednici biti opremljeni znanjem i praksama koje će im omogućiti da se uspešnije suoče sa promenama na tržištu i klimatskim promenama.
