U svojoj očajničkoj potrebi da shvate šta je navelo njihovog sina da postane terorista, Biljana i Zoran Žujović nisu štedeli trud ni vreme. U kući koja je oduvek bila simbol srpske tradicije i pravoslavne vere, Zoran je slušao islamiste kako bi pokušao da pronikne u razmišljanja svog sina Miloša, koji je nedavno izvršio teroristički napad. On je priznao za Republiku da je sve to činio u nadi da će otkriti šta je to što je navelo njegovog sina da promeni veru.

„Sve sam to radio ne bih li čuo šta i kako pričaju i šta je Miloša navelo da promeni veru. Ima mnogo pametnih muslimana, ali, znate kako, za mnoge vam se učini da su mudri i da ispravno razmišljaju dok ne počnu kasnije da pričaju svašta. Na nekim snimcima sve lepo govore do kraja, a onda da vam se smrkne od onog šta čujete. Tako ispiraju mozak mladima koji se traže i kojima treba vođa“, objasnio je Zoran.

On tvrdi da se na snimcima koje su gledali promoviše ideja da je neophodno trpeti nasilje i strahotu zarad višeg cilja. Zoran je otvoreno izneo svoje mišljenje o ovim snimcima, ističući da je to što se promoviše potpuno neprihvatljivo i štetno za mlade ljude.

„Pričaju da, ako si na lakom putu, ne osećaš bol i ako te muče i seku. Meni je dolazilo iz kože da iskočim kad to čujem. Govorio sam Milošu: ‘Daj mi tog na lakom putu njegovom da mu stegnem kožu kleštima, pa da vodimo da li boli, da vidim njegov laki put. Da ga vidim kad zajauče pred tuđom decom koju truje“, ispričao je Zoran.

Zoran nije krio svoj strah da će Miloša nagovoriti da ide u Siriju da se priključi borcima. Pratio je sina i primetio da se družio sa osobama sumnjive prošlosti, što ga je dodatno zabrinulo.

„Plašio sam da će ga ispranog mozga poslati u Siriju, na ratište, a znao sam da je jednog od njegovih poznanika uhapsio policajac 15 dana pred rat u Ukrajini. Tad mi je malo laknulo“, zaključio je preplašeni otac.

Ovaj tragičan događaj je potresao celu zajednicu i ostavio mnoge pitajući se šta je to što može dovesti do toga da neko postane terorista. Porodica Žujović se bori sa bolom i tugom, pokušavajući da razume i osudi postupke svog sina. Njihova priča je upozorenje svima da obrate pažnju na signale koje njihova deca šalju i da pruže podršku i ljubav u najtežim trenucima.