U Minhenu je danas, u okviru Bezbednosne konferencije, održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zapadnobalkanske zemlje. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da u Crnoj Gori postoji osećaj optimizma, posebno imajući u vidu promenu političkog establišmenta prethodnih godina.
„Ja sam prošle godine izabran za predsednika. Krajem prošle godine dobili smo i novu vladu. Premijer je moj kolega iz iste stranke. Dakle, postoji osećaj optimizma, a plan je zaista ambiciozan. Agenda je proevropska sa ciljem da zemlja bude u Evropskoj uniji do 2028. godine i da 2028. godine postane 28. članica“, rekao je Milatović.
On je naglasio da je Crna Gora dosta toga uradila na tom putu, ali da još uvek ima puno izazova i posla koji je potrebno obaviti.
Panel diskusija je takođe bila posvećena i situaciji u Albaniji, koja preuzima predsedavanje zemljama Zapadnog Balkana.
„U mojoj zemlji, takođe postoji osećaj optimizma. Iako se suočavamo sa pandemijom i potresima, imamo snažnu odlučnost za nastavak započetih reformi i za priključenje Evropskoj uniji. U aprilu zemlja puni 100 godina postojanja, a toj prilici pripremamo poseban politički dokument koji će obeležiti taj datum i označiti naš put ka EU“, rekao je ministar inostranih poslova Albanije Oltjan Cukalj.
Ukazao je da je proces integracije Albanije u EU počeo 2003. godine, te da je 2014. godine zemlja kandidatkinja za članstvo, a 2018. godine EU je doneo odluku o početku pristupnih pregovora.
Cukalj je naglasio da će predsedavanje Albanije proces pridruženja zapadnobalkanskih zemalja EU staviti u fokus i unaprediti međusobnu saradnju.
Predsednik Makedonije Stevo Pendarovski izjavio je da Makedonija „nije samo strateški partner, već i prijatelj EU“.
„Na osnovu dve godine, moje zemlje ima dugu istoriju i tradiciju, a prilika da postane članica EU simplifikovana je ovim Evropskim putem, kao i ambiciozna i radna nova vlada. Naša država finalizovala je osnovne korake procesa integracije sa EU, spremna je da postane puni evropski partner“, rekao je Pendarovski.
On je naglasio da je 2020. godine EU donela odluku da počne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom, ali da je taj proces blokiran zbog spora sa Bugarskom.
Pendarovski je rekao da Makedonija takođe obeležava 30 godina od priznanja nezavisnosti, te da su svi institucionalni uslovi ispunjeni kako bi Makedonija bila deo EU.
Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić izjavio je da je Bosna i Hercegovina usvojila program reformi u novembru prošle godine, koji je ključan za proces evropskih integracija.
„Nastavljamo da sprovodimo sve obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Vlada je u aprilu ove godine usvojila inicijativu za državnost reformske agende. Pristupamo pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i nadamo se da ćemo do kraja godine dobiti datum za početak pregovora“, rekao je Novalić.
On je naglasio da će Tuzla, naredne godine biti Evropski grad sporta, i najavio da će ovo biti veliki podsticaj jačanju evropskih vrednosti u BiH.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija ove godine završiti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji i učiniti sve što je potrebno da postane punopravna članica. On je izrazio želju da Beograd i Priština nastave pregovore, koji su bili obustavljeni, i rešavaju otvorena pitanja.
„Imamo dobre odnose s EU i nedavno smo otvorili nova poglavlja u pristupnim pregovorima. Naše reforme su veoma značajne, a Srbija će nastaviti da radi na jačanju svojih institucija i ambicijama pridruživanja EU“, rekao je Vučić.
Ova panel diskusija pokazuje jasnu podršku zemljama Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kao i želju i posvećenost lidera ovih zemalja u postizanju tog cilja.
