Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, koje se fokusira na finansijsku situaciju građana u Evropskoj uniji, Hrvatska se suočava sa ozbiljnim problemima. Istraživanje pokazuje da čak 45 odsto Hrvata ima poteškoće u podmirivanju osnovnih životnih troškova, što ovu zemlju svrstava među one sa najlošijom ekonomskom situacijom u EU. Ovaj podatak je alarmantan i signalizira da je potrebno hitno delovanje kako bi se poboljšala finansijska stabilnost značajnog dela stanovništva.
U poređenju sa Hrvatskom, jedina zemlja koja se suočava sa većim izazovima je Grčka, gde čak 55 odsto ispitanika izjavljuje da jedva spajaju kraj s krajem. Ovi podaci oslikavaju ozbiljnu krizu koja se već dugo vremena oseća u ovim zemljama, a koja je dodatno pogoršana globalnim ekonomskim prilikama, inflacijom i rastućim troškovima života.
Osim Hrvatske i Grčke, finansijski pritisak oseća i stanovništvo Litvanije i Estonije, gde 41 odsto građana izjavljuje da se suočava sličnim problemima, dok su Mađarska i Kipar blizu, sa 40 odsto. Prosečna cifra za Evropsku uniju iznosi 32 odsto, što ukazuje na to da su mnoge zemlje suočene s izazovima, ali je Hrvatska među najugroženijima.
S druge strane, situacija u zemljama poput Luksemburga se drastično razlikuje. U ovoj zemlji samo 17 odsto građana prijavljuje finansijske poteškoće, što je znatno ispod evropskog proseka. Nemačka, Holandija i Austrija takođe se nalaze među zemljama s nižim procentom stanovništva koje se bori s pokrivanjem osnovnih troškova. Ovi podaci ukazuju na to da su finansijski problemi u Hrvatskoj i sličnim zemljama rezultat različitih ekonomskih i socijalnih faktora koji se razlikuju od onih u razvijenijim zemljama.
Hrvatska se trenutno suočava s ozbiljnim izazovima kada je reč o rastu troškova života, inflaciji i problemima sa kupovnom moći. Ovi problemi su posebno izraženi u trenutku kada se raspravlja o mogućim rešenjima i merama koje bi mogle poboljšati finansijsku sigurnost građana. Stručnjaci upozoravaju da je potrebno hitno delovati kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da su potrebne konkretne mere kako bi se pomoglo onima koji se bore sa finansijskim teškoćama. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog svoje budućnosti, a vlada bi trebala razmotriti različite strategije koje bi mogle doneti olakšanje. Ove strategije mogu uključivati povećanje minimalne plate, bolju regulaciju cena osnovnih dobara i usluga, kao i jačanje socijalnih programa koji bi pomogli najugroženijim grupama.
Uprkos izazovima, postoji i mogućnost da se situacija promeni nabolje, ukoliko se preduzmu pravovremene i efikasne mere. Hrvatska ima potencijal da poboljša svoju ekonomsku situaciju, ali to zahteva zajednički napor svih aktera – vlade, privrede i civilnog društva.
Sa trenutnim značajnim pritiscima na životni standard, važno je da se glas građana čuje i da se uzmu u obzir njihovi zahtevi i potrebne promene. Samo kroz zajednički rad i saradnju može se postići napredak i osigurati bolja budućnost za sve građane Hrvatske.
