Analiza podataka koje je objavio Evrostat pokazuje da je u Evropskoj uniji u 2023. godine 7,1 odsto zaposlenih radilo 49 ili više sati nedeljno, što se smatra dugim radnim vremenom. Grčka je zemlja sa najvećim udelom radnika koji rade dugo, sa 11,6 odsto, dok su iza nje Kipar sa 10,4 odsto i Francuska sa 10,1 odsto. Nasuprot tome, u Bugarskoj, Litvaniji i Letoniji najmanji udeo zaposlenih radi sa dugim radnim vremenom, sa samo 0,4 odsto u Bugarskoj, i po 1,1 odsto u Litvaniji i Letoniji.
Dugotrajni radni sati mogu imati negativne posledice po zdravlje i dobrobit zaposlenih. Prema studijama, dugi radni sati povezani su sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, mentalnih problema, gojaznosti, i drugih zdravstvenih problema. Stoga, važno je da se poslodavci i države angažuju u smanjenju ovakvih radnih praksi i promociji ravnoteže između poslovnog i privatnog života.
Evropska unija je prepoznala potrebu za regulacijom radnog vremena i uvela Direktivu o radnom vremenu koja propisuje ograničenja za maksimalno radno vreme, minimalne periode odmora, i druge pravila koja štite radnike od prekomernog rada. Međutim, ovi podaci pokazuju da i dalje postoji visok procenat zaposlenih koji rade dugo, što ukazuje na potrebu za jačom implementacijom ovih regulativa i promocijom boljih radnih uslova.
Radno vreme i uslovi rada imaju direktni uticaj na produktivnost i dobrobit zaposlenih. Istraživanja su pokazala da zaposleni koji rade umjereno i imaju ravnotežu između rada i odmora su srećniji, zdraviji, i produktivniji. Stoga, ulaganje u bolje radne uslove i promocija fleksibilnih radnih aranžmana može biti korisno kako za poslodavce tako i za radnike.
U Hrvatskoj, pitanje radnog vremena i uslova rada je također važno. Prema poslednjim podacima, Hrvatska ima 8,3 odsto zaposlenih koji rade dugo, što je malo iznad proseka Evropske unije. Iako nije među zemljama sa najvišim procentom radnika sa dugim radnim vremenom, postoje brojni izazovi u vezi sa radnim pravima i uslovima rada u zemlji.
Nedavno su se u Hrvatskoj pojavile rasprave o potrebi za reformom radnog zakonodavstva kako bi se poboljšali uslovi rada i zaštitila prava zaposlenih. Sindikati su pozvali vlade i poslodavce da ulože više napora u stvaranje boljih radnih uslova za radnike, uključujući i ograničenje radnog vremena i promociju radno-vremenske ravnoteže.
Uz to, razvoj digitalne tehnologije i rastuća popularnost fleksibilnih radnih aranžmana mogu uticati na način kako se radno vreme reguliše u budućnosti. Nove tehnologije omogućavaju rad od bilo kog mesta i u bilo koje vreme, što može doneti kako prednosti tako i izazove u vezi sa balansom između rada i privatnog života.
U zaključku, radno vreme i uslovi rada su ključni faktori koji utiču na dobrobit zaposlenih i produktivnost poslovanja. Važno je da države i poslodavci prepoznaju značaj regulisanja radnog vremena i promocije zdravih radnih praksi kako bi se obezbedila bolja zaštita radnika i unapređeni radni uslovi. U Hrvatskoj, kao i u drugim zemljama Evropske unije, potrebno je raditi na unapređenju radnog zakonodavstva i promociji radno-vremenske ravnoteže kako bi se stvorile bolje uslove rada za sve zaposlene.
