PODGORICA – Prema najnovijim podacima Uprave za statistiku (Monstat), koji su zasnovani na Popisu stanovništva s kraja 2023. godine, obrazovni profil stanovništva Crne Gore pokazuje da je značajan broj građana završio osnovnu i srednju školu. Tačno 90.819 ljudi, što čini 17,8 odsto stanovništva starog 15 i više godina, ima završenu osnovnu školu. Pored toga, 269.641 građanina, ili 52,8 odsto, može se pohvaliti završetkom srednje škole.
Ovi podaci ukazuju na trend obrazovanja u Crnoj Gori, gde više od polovine odraslih građana ima srednje obrazovanje, dok je procenat onih koji su završili osnovnu školu takođe značajan. Međutim, zabrinjavajuće je to što 4.732 građana, prema izveštaju, nema nikakvo obrazovanje, što postavlja pitanje o pristupu obrazovanju i mogućnostima za unapređenje obrazovnog sistema.
Obrazovni sistem u Crnoj Gori je tokom godina prošao kroz različite reforme, ali i dalje postoje izazovi s kojima se suočava. Iako su rezultati pozitivni, i dalje je potrebno raditi na povećanju broja onih koji završavaju viša obrazovanja, kao i na smanjenju broja onih koji su bez škole. U zemlji gde je ukupna populacija prema popisu iz 2013. godine iznosila 616.177, ovi podaci ukazuju na to da obrazovanje ostaje ključni faktor za dalji razvoj i napredak.
Društvo se sve više oslanja na obrazovanje kao osnovu za ekonomski rast i razvoj. Ulaganje u obrazovanje može doneti višestruke koristi, ne samo pojedincima već i celokupnom društvu. U tom smislu, važno je stvoriti okruženje koje podstiče obrazovanje i omogućava svima pristup kvalitetnom obrazovanju.
Jedan od ključnih faktora u poboljšanju obrazovnog sistema jeste usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama tržišta rada. U poslednjih nekoliko godina, primećuje se sve veća potreba za obrazovanim kadrom u različitim sektorima, posebno u oblasti tehnologije, zdravstva i inženjeringa. Stoga je važno da obrazovne institucije rade na razvoju kurikuluma koji će pripremiti studente za izazove koje donosi moderna ekonomija.
Takođe, treba napomenuti da je obrazovanje izuzetno važno za smanjenje siromaštva i socijalne isključivosti. Obrazovani pojedinci imaju veće šanse za zapošljavanje i bolje plate, što doprinosi opštem blagostanju društva. U tom smislu, vlasti bi trebalo da se fokusiraju na strategije koje će omogućiti lakši pristup obrazovanju, posebno za marginalizovane grupe.
Uloga porodice takođe igra značajnu ulogu u obrazovanju. Podsticaj i podrška roditelja mogu značajno uticati na obrazovne uspehe dece. Stoga je važno raditi na stvaranju svesti o značaju obrazovanja u porodicama, kao i pružanju podrške onima koji se suočavaju s teškoćama.
U zaključku, trenutni podaci o obrazovanju u Crnoj Gori ukazuju na napredak, ali i na potrebu za daljim unapređenjem. Obrazovni sistem mora biti u skladu sa potrebama savremenog društva, a to zahteva zajednički napor svih aktera – od vlade do obrazovnih institucija, porodica i samih učenika. Samo tako možemo obezbediti bolju budućnost za sve generacije koje dolaze.
