Regionalni Samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava završen je danas u Budvi, gde su najviši zvaničnici iz oblasti finansija razgovarali o uticaju globalnih ekonomskih kretanja na javne finansije u regionu Zapadnog Balkana. Ministar finansija Crne Gore, Novica Vuković istakao je da su zemlje regiona pokazale veliku otpornost na globalne ekonomske promene, a Crna Gora se posebno istakla svojim makroekonomskim okvirom i stopom rasta od 6% na kraju 2023. godine. Ovo postignuće rezultat je sprovođenja odgovorne fiskalne politike, kao i uspeha projekta Evropa sad 1, čiji su efekti vidljivi tokom 2022. i 2023. godine.
Ministar Vuković istakao je da crnogorska ekonomija beleži stabilan neto rast u proteklim godinama, a da je bankarski sektor tokom 2023. godine bio stabilan, profitabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Ovi podaci ukazuju na zdravo stanje crnogorske ekonomije i finansijskog sektora, što je rezultat dugoročne strategije i politike koju sprovodi Vlada Crne Gore.
Na Samitu su takođe razmatrane i druge teme važne za region, poput borbe protiv sive ekonomije, unapređenja poreske politike i jačanja finansijske stabilnosti. Zemlje regiona su se složile da je saradnja i razmena iskustava ključna za ostvarivanje ovih ciljeva, te da će nastaviti da sarađuju i zajednički rade na unapređenju finansijske situacije u regionu.
Učesnici Samita istakli su važnost transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti u upravljanju javnim finansijama, kao i neophodnost kontinuirane reforme poreskog sistema kako bi se obezbedio održiv rast i razvoj ekonomije. Takođe, istaknuto je da je neophodno sprovođenje mera za borbu protiv korupcije i unapređenje poslovnog okruženja kako bi se privukli strani investitori i podstaknu ekonomski rast.
Srbija je takođe bila prisutna na Samitu, a ministar finansija, Siniša Mali, istakao je da je privredni rast Srbije u 2023. godini bio iznad proseka regiona, te da su implementirane reforme u oblasti javnih finansija rezultirale stabilizacijom i jačanjem ekonomije. Mali je naglasio važnost fiskalne discipline, kontrolisanog zaduživanja i transparentnog upravljanja javnim finansijama, kako bi se obezbedila stabilnost i održiv rast srpske ekonomije.
Učesnici Samita su se složili da je ekonomska saradnja i regionalna integracija ključna za ekonomski razvoj i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Važno je da zemlje regiona nastave da sarađuju i zajednički rade na rešavanju ekonomskih izazova, kako bi obezbedile bolji standard života za svoje građane i ostvarile održiv ekonomski razvoj.
Na kraju Samita, zaključeno je da je neophodno kontinuirano praćenje globalnih ekonomskih trendova i prilagođavanje ekonomskih politika kako bi se odgovorilo na izazove i iskoristile prilike koje se pružaju. Regionalna saradnja, transparentnost i odgovornost ključni su faktori za postizanje stabilnosti i napretka u javnim finansijama i ekonomiji regiona Zapadnog Balkana. Ovaj Samit je još jednom potvrdio važnost zajedničkog delovanja i saradnje u rešavanju ekonomskih problema i ostvarivanju prosperiteta za sve zemlje regiona.