U Budimpešti je danas održana Svečana akademija povodom Savindana, praznika Svetog Save, svetitelja i utemeljivača srpske duhovnosti i identiteta. Ovaj događaj okupio je brojne predstavnike srpske zajednice, kulturne i verske institucije, kao i zvanice iz Srbije i inostranstva.

Savindan se slavi 27. januara po gregorijanskom kalendaru i predstavlja značajan datum za srpski narod, jer simbolizuje početak srpske prosvete i obrazovanja. Sveti Sava je bio prvi arhiepiskop srpske pravoslavne crkve, a njegovo delovanje imalo je veliki uticaj na formiranje srpskog identiteta. Kroz istoriju, Budimpešta je više puta bila važno utočište za srpski narod, mesto gde su se okupljali i gde su očuvani srpski duhovni, prosvetni i nacionalni koreni.

U okviru Svečane akademije, istaknuta je uloga Budimpešte kao središta srpske kulture i obrazovanja. U znamenitom Tekelijanumu, koji je osnovan u 18. veku, srpska inteligencija je stvarala i rasla. Ovaj institucija je igrala ključnu ulogu u očuvanju srpskog jezika i kulture, a kroz njene prostorije prošli su veliki umovi poput Jovana Jovanovića Zmaja, Svetozara Miletića, Nikole Tesle i Laze Kostića. Ovi velikani su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i nauci, a njihovo nasleđe i danas inspiriše nove generacije.

Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom, Đorđe Milićević, u svom obraćanju ukazao je na značaj očuvanja srpskog identiteta i kulture, posebno u inostranstvu. On je naglasio da je srpska dijaspora ključna karika u povezivanju Srbije sa svetom, te da je važno očuvati i negovati srpske tradicije i običaje. Milićević je istakao da je Savindan prilika da se podsete vrednosti koje su oblikovale srpsku kulturu i identitet, kao i da se osnaže veze između Srbije i srpskog naroda van granica.

Na akademiji su se čule i recitacije pesama posvećenih Svetom Savi, kao i izvođenje tradicionalnih srpskih pesama i igara. Ovaj kulturni deo programa imao je za cilj da podseti prisutne na bogatstvo srpske tradicije i da ih inspiriše da nastave sa očuvanjem svoje kulture i jezika.

Osim kulturno-umetničkog programa, na akademiji su održana i predavanja o značaju Svetog Save i njegovom uticaju na srpsku kulturu i prosvetu. Predavači su se osvrnuli na različite aspekte njegovog delovanja, uključujući obrazovanje, duhovnost i nacionalnu svest. Njihova izlaganja su obogatila razumevanje uloge Svetog Save u istoriji srpskog naroda i značaj njegovog nasleđa u savremenom društvu.

Svečana akademija povodom Savindana u Budimpešti je još jednom potvrdila važnost očuvanja srpskog identiteta i kulture, kao i značaj zajedništva među Srbima, bez obzira na to gde se nalaze. Ova manifestacija je pokazala da, iako su srpske zajednice rasute širom sveta, zajednički praznici i tradicije mogu da ih povežu i ojačaju njihov identitet.

U zaključku, Savindan je prilika da se svi Srbi podsete na svoje korene i na važnost očuvanja svoje kulture i jezika. Budimpešta, kao značajno mesto za srpsku zajednicu, nastavlja da igra ključnu ulogu u očuvanju srpskog nasleđa, a Svečana akademija je bila još jedan korak ka jačanju tih veza. Ovaj događaj je podstakao sve prisutne da nastave sa radom na očuvanju srpskog identiteta i tradicija u budućnosti.