Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara, Aleksandar Goganović, izjavio je da se u Bosni i Hercegovini ne razmišlja o uvođenju obaveznog vojnog roka jer, prema njegovim rečima, nema potrebe za tim. Ova izjava dolazi nakon nedavnog istraživanja Centra za sigurnosne studije (CS S), koje je pokazalo da je 90 odsto ispitanika za služenje vojske. Međutim, Goganović smatra da ovo istraživanje nije relevantno.
Istraživanje, sprovedeno od 31. januara do 8. februara putem onlajn anketnog upitnika, pokazalo je da 90 odsto anketiranih, od ukupno 361, podržava uvođenje obaveznog vojnog roka u BiH. Međutim, Goganović kaže da ovo istraživanje nije relevantno i da nema potrebe za uvođenjem obaveznog vojnog roka.
U poslednjih nekoliko godina, postoje različita mišljenja o obaveznom vojnom roku u BiH. Dok se jedni zalažu za njegovo uvođenje, drugi smatraju da to nije potrebno. Uvođenje obaveznog vojnog roka podstaklo bi patriotski duh, razvijanje vojnih veština i discipline, kao i inkluziju mladih ljudi u vojne strukture. S druge strane, protivnici ovog poteza ističu da BiH nema potrebe za obaveznim vojnim rokom i da fokus treba biti na razvoju profesionalne vojske.
Uvođenje obaveznog vojnog roka zahtevalo bi značajne resurse i organizaciju. Potrebno je osigurati infrastrukturu, obuku, opremu i smeštaj za rekrute, kao i odgovarajući zakonodavni okvir koji reguliše vojni rok. Takođe, potrebno je razmotriti uticaj ovakvog poteza na društvo i ekonomiju zemlje.
Iako postoje argumenti kako za tako i protiv uvođenja obaveznog vojnog roka, trenutno ne postoje konkretni koraci ka implementaciji ove mere u BiH. Ova tema je i dalje predmet rasprave i istraživanja, a konačna odluka će zavisiti od političkih, vojnih i društvenih faktora.
Ministarstvo odbrane u BiH nastavlja sa pregovorima i planovima za reformu vojske i obezbeđivanje bezbednosti i odbrane zemlje. Ovo je složen proces koji zahteva široku podršku i saradnju svih relevantnih aktera, kako unutar zemlje tako i sa međunarodnim partnerima.
U međuvremenu, javnost ostaje podeljena u svojim stavovima o obaveznom vojnom roku. Neki građani podržavaju ovu meru kao način jačanja države i zaštite nacionalne sigurnosti, dok drugi smatraju da to nije efikasan način za rešavanje bezbednosnih izazova s kojima se zemlja suočava. Očekuje se nastavak debate o ovoj temi u narednom periodu.
Nedavno istraživanje CS S, iako pokazuje široku podršku uvođenju obaveznog vojnog roka, nije dovoljno da promeni trenutnu politiku Ministarstva odbrane u BiH. Konačna odluka o ovoj meri će biti doneta na osnovu sveobuhvatne analize i konsultacija sa svim relevantnim faktorima. Bez obzira na ishod, ovo pitanje će i dalje biti predmet pažnje i interesovanja javnosti, kako u BiH tako i u široj međunarodnoj zajednici.
U zaključku, pitanje obaveznog vojnog roka i dalje ostaje otvoreno u BiH. Dok neki vide ovo kao korak ka jačanju nacionalne odbrane i vojne sigurnosti, drugi smatraju da to nije potrebno i da postoje efikasniji načini za postizanje istog cilja. Sa kontinuiranim istraživanjem i raspravom, moguće je da će se javno mnjenje promeniti u narednom periodu, ali za sada nema konkretnih koraka ka uvođenju obaveznog vojnog roka u BiH.
