Srbija je, u prva tri kvartala 2024. godine, postala druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sa rastom BDP-a od četiri odsto. Međutim, usporavanje evropske privrede je imalo negativan uticaj na srpski BDP, smanjujući ga za najmanje 0,6 procentnih poena. Uprkos tim izazovima, Srbija je uspela da se odbrani od negativnih eksternih šokova, zahvaljujući diversifikaciji svoje proizvodnje, investicija i izvoza. Ovi koraci su omogućili da se umanje efekti pandemije COVID-19 i energetske krize izazvane ratom u Ukrajini i nesigurnim situacijama na Bliskom istoku.
Domaći faktori su bili ključni za ekonomski rast. Privatna potrošnja, podstaknuta rastom zarada, penzija i zaposlenosti, zabeležila je rast od 4,3 odsto. Investicije u osnovna sredstva porasle su za 8,1 odsto, a uslužni sektor je takođe doprineo rastu sa 5,9 odsto, posebno u oblastima trgovine, saobraćaja, turizma i informacionih tehnologija.
Jedan od ključnih faktora za preokret trenda je ubrzana konvergencija ka Evropskoj uniji. Aktivacija novih proizvodnih kapaciteta omogućila je rast prerađivačke industrije od 4,6 odsto, uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) takođe beleži dvocifrene stope rasta izvoza, što je značajno s obzirom na njegovu ulogu u zapošljavanju mladih i obrazovanih ljudi. U prvih deset meseci 2024. godine, izvoz iz IKT sektora iznosio je 3,3 milijarde evra, što predstavlja rast od oko 20 odsto.
Drugi važan element rasta je investiciona ulaganja države u infrastrukturu. Ova ulaganja ne samo da direktno utiču na rast BDP-a, već i stvaraju bolje uslove za razvoj privatnog sektora. Trenutno se zaposlenost u Srbiji nalazi na visokom nivou, a nezaposlenost je postala slična evropskom proseku. Povećana zaposlenost i rast realnih zarada direktno podstiču privatnu potrošnju, dok investicije u sektore kao što su transport, energetika i komunalna infrastruktura dodatno doprinose ekonomskom rastu.
Usvojena Agenda rasta, koja je usklađena sa Evropskom unijom, dodatno jača potencijal za rast. Ova agenda fokusira se na ulaganja u energetiku, digitalizaciju, razvoj 5G mreže, kao i na reforme u obrazovnom sistemu, što će doprineti boljoj uključenosti mladih na tržištu rada.
Ključni sektori koji će oblikovati nove izvore rasta uključuju energetiku, digitalizaciju, infrastrukturu i inovacije. Ulaganja u obnovljive izvore energije, kao što su solarni i vetroparkovi, doprinose dugoročnoj održivosti i energetskoj nezavisnosti. Takođe, razvoj digitalne infrastrukture, uključujući 5G mrežu i startap ekosistem, stvara uslove za dalji rast IKT sektora.
Poljoprivreda ostaje stabilan izvor rasta, ali se sve više fokusira na inovacije i organsku proizvodnju, što će povećati dodatu vrednost u izvozu. Srbija koristi povoljne sporazume o slobodnoj trgovini s EU, Kinom, CEFTA, Turskom i drugim partnerima, što omogućava lakši plasman proizvoda na konkurentna tržišta.
Visokotehnološki sektori, poput robotike i biotehnologije, takođe su od posebnog značaja, jer mogu pozicionirati Srbiju kao regionalnog lidera. Ekspo 2027 predstavlja priliku za promociju tehnoloških i inovativnih kapaciteta Srbije, što može privući nove investicije.
Procene međunarodnih institucija, kao što su MMF i Evropska komisija, ukazuju na ubrzanje rasta Srbije u narednim godinama. MMF projicira rast od skoro 22 odsto u periodu od 2024. do 2028. godine, što je znatno više od drugih zemalja u regionu. Srbija se ističe zbog svoje sposobnosti da se nosi s rizicima i neizvesnostima, zahvaljujući visokim deviznim rezervama i dobro kapitalizovanom bankarskom sistemu.
Cilj za 2025. godinu je rast od 4,2 odsto, a očekuje se da u apsolutnom iznosu taj rast pređe 88 milijardi evra, s ambicijom da do 2027. godine dostigne preko 100 milijardi evra. Srbija nastavlja da ide napred, s jasnom vizijom razvoja i rasta.
