Aleksandra Goncić, mlađa ćerka poznatog glumca Svetislava Buleta Goncića i dramaturškinje Gordane Goncić, preminula je 13. marta u 27. godini života, nakon duge i teške borbe s opakom bolešću. Njena smrt ostavila je dubok trag u srcima porodice, prijatelja i svih koji su je poznavali. Ova tragična vest izazvala je sažaljenje i saučešće u umetničkim i društvenim krugovima, gde je Aleksandra bila cenjena i voljena.

Njene najbliže prijateljice oprostile su se od nje emotivnim rečima kroz čitulju, u kojoj su podelile svoja osećanja i istakle koliko im je značila. Ovaj poslednji pozdrav bio je ispunjen ljubavlju i tugom, a reči „Volimo te i nedostajaćeš“ najbolje opisuju dubinu njihova prijateljstva i Aleksandrinog značaja u njihovim životima.

Aleksandra je bila talentovana i obrazovana mlada žena. Pohađala je studije engleskog jezika i kratko se bavila prevođenjem. Iako nikada nije aktivno učestvovala u javnom životu, njen uticaj se oseća kod onih koji su je poznavali. Njeni prijatelji i porodica pamtiće je po njenoj toplini, vedrom duhu i ljubavi prema životu i muzici. Aleksandra je bila povezana sa umetničkim krugovima, a njena ljubav prema muzici manifestovala se u njenom pevanju sa članovima Beogradskog sindikata, što svedoči o njenom umetničkom duhu.

Njena starija sestra, Isidora Goncić, izgradila je uspešnu karijeru kao rediteljka, dok je Aleksandra ostala u pozadini, ne tražeći reflektore javnosti. Ova porodica umetnika uvek je bila okružena kreativnošću i talentom, što je dodatno doprinelo njihovoj bliskosti i podršci jedno drugome. Bule Goncić, Aleksandrin otac, često je govorio o važnosti porodice i podrške koju su pružali svojim ćerkama. Njegove reči o ljubavi, slobodi izbora i odgovornosti prema budućnosti mladih oslikavaju njegovu posvećenost kao roditelja.

Aleksandra je bila poznata po svojoj skromnosti i tišini, ali njena prisutnost je imala snažan uticaj na one oko nje. Odrasla je okružena ljubavlju i podrškom, a njena vedrina, plemenitost i snaga ostaviće trajan pečat u srcima onih koji su imali sreću da je poznaju i vole. Njena smrt je podsetnik na krhkost života i važnost cenjenja trenutaka koje provodimo sa voljenima.

U svetu umetnosti, gde se često naglašava javna ličnost i uspeh, Aleksandra je predstavljala suprotnost – bila je tiha, ali snažna figura koja je doprinosila kulturi na svoj način. Njena ljubav prema muzici i umetnosti ostaviće nasleđe koje će se pamtiti dugoročno. Njeni prijatelji će se truditi da njena sećanja žive kroz muziku i umetnost, a oni koji su je poznavali će je nositi u srcu zauvek.

Bule Goncić, u jednom od svojih ranijih intervjua, govorio je o tome kako je porodica ključna za zajednicu i kako je važno pružiti deci ljubav i slobodu izbora. Njegova posvećenost i mudrost u roditeljstvu odražavaju se u životima njegovih ćerki, koje su, svaka na svoj način, ostavile značajan trag. Aleksandra, iako nije bila u centru pažnje, bila je deo ove umetničke porodice koja je vrednovala kreativnost i međusobnu podršku.

U zaključku, Aleksandra Goncić je ostavila neizbrisiv trag u životima mnogih. Njena toplina, ljubav prema muzici i snaga duha će zauvek ostati deo sećanja svih koji su je poznavali. Iako je njen život bio kratak, uticaj koji je imala na ljude oko sebe će se osećati još dugo nakon njenog odlaska. Uvek će biti upamćena kao osoba koja je doprinosila sreći i radosti onih koji su imali sreću da je poznaju.