Američki predsednik Donald Tramp je u nedelju najavio da će u ponedeljak objaviti nove carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma u Sjedinjene Američke Države. Ove nove tarife biće dodatak postojećim dažbinama i predstavljaju još jedan korak u njegovoj trgovinskoj politici koja je već izazvala brojne tenzije sa trgovinskim partnerima. Tramp je rekao novinarima na predsedničkom avionu Er fors 1 da će u utorak ili sredu takođe objaviti recipročne tarife, koje će stupiti na snagu gotovo odmah.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je uveo tarife od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum, ali je kasnije odobrio bescarinske kvote za nekoliko zemalja, uključujući Kanadu, Meksiko i Brazil. Ove kvote su omogućile tim zemljama da izvoze određene količine metala bez dodatnih carina, što je pomoglo da se umanje negativni efekti na američku industriju.
Bivši predsednik Džo Bajden je proširio te kvote na Britaniju, Japan i Evropsku uniju. Ipak, uprkos ovim merama, iskorišćenost kapaciteta američkih čeličana je opala poslednjih godina, što je izazvalo zabrinutost među radnicima i industrijskim analitičarima.
Portparolka Bele kuće, Karolin Livit, je izjavila da će nove tarife biti dodatak postojećim dažbinama na čelik i aluminijum. Ova izjava sugeriše da Trampova administracija ne planira da se povuče od svog agresivnog pristupa trgovinskoj politici, već će nastaviti da jača svoje pozicije prema stranim trgovinskim partnerima.
Tramp je takođe najavio da će nametnuti recipročne carine, podižući američke tarifne stope kako bi se uskladile sa onima trgovinskih partnera. Ove mere se očekuju da budu objavljene tokom ove nedelje, ali Tramp nije identifikovao konkretne zemlje na koje će se ove tarife odnositi. Njegova izjava sugeriše da će američke carine biti usklađene sa onima koje su nametnule druge zemlje, kako bi se osiguralo „ravnopravno tretiranje.“
Ova najava dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja postali napeti, posebno u svetlu globalnih ekonomskih izazova i rastuće inflacije. Čelici i aluminijum su ključni materijali za mnoge industrije, uključujući automobilski i građevinski sektor, a povećanje carina može dodatno povećati troškove za preduzeća i potrošače.
Trampova administracija je u prošlosti tvrdila da su tarife potrebne za zaštitu američkih radnih mesta i industrije, ali kritičari upozoravaju da bi ove mere mogle dovesti do povećanja cena proizvoda i smanjenja konkurentnosti američkih kompanija na globalnom tržištu. Oni takođe ističu da bi ovakva politika mogla izazvati odmazdu od strane drugih zemalja, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
Očekuje se da će nova politika carina izazvati reakcije ne samo u industriji čelika i aluminijuma, već i u širem ekonomskom kontekstu. Mnogi analitičari smatraju da Trampov pristup trgovini može imati dugoročne posledice po američku ekonomiju, a neki se plaše da bi eskalacija trgovinskih tenzija mogla dovesti do recesije.
U svetu gde su globalni lanci snabdevanja sve više međusobno povezani, bilo kakve promene u trgovinskoj politici Sjedinjenih Američkih Država imaju potencijal da utiču na ekonomije drugih zemalja. Očekuje se da će se ovi događaji pratiti sa pažnjom, kako bi se procenili njihovi uticaji na globalnu ekonomiju i trgovinske odnose.
Trampova odluka da poveća carine na čelik i aluminijum može se posmatrati kao deo šire strategije jačanja američke proizvodnje, ali se takođe suočava sa kritikama zbog potencijalnih negativnih efekata koje bi mogla imati na potrošače i ekonomiju u celini. U narednim danima, pažnja će biti usmerena na konkretne mere koje će Tramp objaviti i kako će one uticati na trgovinske odnose Sjedinjenih Američkih Država sa svojim partnerima.
