Američki predsednik Donald Tramp otvoren je za sklapanje trgovinskog sporazuma sa Kinom, ali je naglasio da bi Peking trebao da napravi prvi korak. Ovu informaciju je saopštila sekretarka za štampu Bele kuće, Kerolajn Livit, tokom brifinga za novinare. Ona je istakla da je „lopta u kineskom dvorištu“, naglašavajući da je Kina ta koja treba da sklopi dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer SAD ne moraju da prave dogovor s njima.
Tramp je ranije tokom dana potvrdio svoju spremnost za dogovor sa Kinom, što ukazuje na mogućnost smanjenja tenzija između dve zemlje. U sredu je najavio da će pauzirati uvođenje recipročnih carina svim trgovinskim partnerima osim na uvoz iz Kine, gde su carine na kinesku robu trenutno postavljene na 145 procenata. Ova visoka carina predstavlja značajan teret za kineske izvoznike.
Kina je odgovorila na Trampove mere uvođenjem carine od 125 procenata na američki uvoz, čime je dodatno pogoršala trgovinske odnose između dve najveće svetske ekonomije. Međutim, Trampova administracija je u petak uveče saopštila da će neki elektronski proizvodi biti izuzeti od recipročnih carina, uključujući i proizvode iz Kine. Ovo izuzeće će pružiti značajno olakšanje američkim tehnološkim gigantima, kao što je kompanija Epl.
Izuzeti proizvodi uključuju pametne telefone, kompjuterske monitore i razne elektronske delove, što ukazuje na to da su tehnološke kompanije u Americi značajne za ekonomiju i da je važno održati njihovu konkurentnost na tržištu. Ove odluke su deo šire strategije Trampove administracije da se zaštite američki interesi i radna mesta u svetlu globalne konkurencije.
Trgovinski rat između SAD i Kine započeo je 2018. godine kada je Tramp optužio Kinu za nepravedne trgovinske prakse i krađu intelektualne svojine. Ove optužbe su dovele do uvođenja viskih carina na različite proizvode, što je uzrokovalo reakciju Pekinga, koji je takođe počeo da uvodi carine na američke proizvode. Tenzije su se nastavile, a trgovinski pregovori su često propadali, ostavljajući tržišta u nestabilnosti.
U svetlu ovih dešavanja, Tramp je pokušao da izgradi imidž kao predsednika koji se bori za američke interese i radna mesta, ali su posledice trgovinskog rata bile kompleksne. Mnoge američke kompanije su se suočile sa povećanim troškovima zbog carina, što je dovelo do rasta cena za potrošače. Analitičari su ukazali da bi dugoročne posledice trgovinskog rata mogle biti negativne po obe ekonomije, ali i globalnu ekonomiju.
Kao odgovor na trenutne tenzije, Trampova administracija je pokušala da pronađe ravnotežu između zaštite američke industrije i održavanja trgovinskih odnosa sa Kinom. Iako su neki sektori bili pogođeni, drugi su imali koristi od izuzetaka, što ukazuje na to da trgovinski konflikti mogu imati različite uticaje na različite industrije.
U ovom trenutku, izglede za postizanje trgovinskog sporazuma između SAD i Kine ostaju neizvesni. Dok Trampov tim naglašava da je otvoren za pregovore, Kina će morati da pokaže volju za saradnjom kako bi se izbegle dalje eskalacije. Ova situacija stavlja dodatni pritisak na američke i kineske lidere da pronađu zajednički jezik kako bi se olakšale trgovinske tenzije i stvorili uslovi za budući rast i prosperitet.
Trgovinski sporazum bi mogao doneti obostrane koristi, ali će biti potrebno vreme i strpljenje da se prevaziđu dugogodišnje nesuglasice. U međuvremenu, američki potrošači i kompanije će nastaviti da prate razvoj situacije, nadajući se da će trgovinski odnosi između dve zemlje postati stabilniji i predvidljiviji.
