Napad se dogodio u petak uveče, kada su ukrajinske snage izvele šest jakih granatiranja na Donjeck, što je rezultiralo smrću tri civila i jednog vojnika proruskih snaga. Ovo nasilje predstavlja eskalaciju sukoba između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika koji kontrolišu istočni deo zemlje.
Čelnik proruskih vlasti u Donjecku, Denis Pušilin, optužio je ukrajinske snage za „kršenje prekida vatre“ i „namerno napadanje civilnih meta“. U međuvremenu, ukrajinske vlasti tvrde da su napadi izvršeni kao odgovor na povećanu aktivnost proruskih snaga.
Sukobi u istočnom delu Ukrajine počeli su 2014. godine, nakon što su proruski pobunjenici preuzeli kontrolu nad nekim delovima Donbasa i Luganska, nakon što je Ukrajina svrgnula tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Otkako je izbila ovaj sukob, poginulo je više od 13.000 ljudi, a milioni su bili primorani da napuste svoje domove.
Međunarodni napori za rešavanje sukoba prošle su godine doživeli zaustavljanje kada su proruski pobunjenici odbili da povuku svoje trupe sa linije razdvajanja, što je bila ključna tačka mirovnog sporazuma iz Minska potpisanog 2015. godine.
Ovaj najnoviji razvoj događaja predstavlja ozbiljnu pretnju nastojanjima za postizanje mira u regionu. Međunarodna zajednica već je osudila napade i apelovala na obe strane da se suzdrže od daljih akcija koje bi mogle izazvati dalje eskalacije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao je saopštenje u kojem osuđuje „kriminalne postupke“ proruskih snaga i obećao je da će ukrajinska vojska preduzeti „sve neophodne mere“ kako bi zaštitila svoje građane.
Međutim, proruske vlasti u Donjecku tvrde da su ukrajinske snage „namerno ciljale civile“ i da će „odgovoriti na napade“.
Ova poslednja runda nasilja dolazi u veoma osetljivom trenutku, pošto su se nadale nade za postizanje sporazuma o razmeni zarobljenika između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika.
Međunarodni zvaničnici pozvali su obe strane da obnove dijalog kako bi se izbegle dalje eskalacije i postigao trajni mir. Međutim, u atmosferi međusobnog nepoverenja i vojnih sukoba, izgleda da će to biti izuzetno teško postići.
U međuvremenu, civilno stanovništvo u Donjecku ponovo je pod strahom od nasilja i nepredvidivosti situacije, sa brojnim porodicama koje su primorane da napuste svoje domove ili skloništa kako bi se zaštitili od daljih napada.
Sa eskalacijom sukoba i stalnom pretnjom nasilja, žitelji Donjecka i drugih delova istočne Ukrajine suočeni su sa velikim izazovima za svoju bezbednost i ekonomsku stabilnost. Očajnički su potrebni napori kako bi se okončao ovaj dugotrajni sukob i pomoglo stanovništvu da ponovo izgradi svoje živote.
Dok se međunarodna zajednica trudi da nađe rešenje za ovu krizu, potezi obe strane sugerišu da je dalek put do postizanja mira i stabilnosti u istočnoj Ukrajini. Sve dok se sukobi nastavljaju i nasilje raste, perspektiva za mirno rešenje ovog sukoba ostaje neizvesna.
