Britanski pisac Tony Parsons izjavio je večeras da je napisati novi roman o detektivu Maxu Welfu „Ubistvo za prezauzete“ bio izazov, te da priprema knjigu o svom uginulom psu Stenu. Parsons se trenutno nalazi u Srbiji i izjavio je da mu je drago što je ponovo tu, jer smatra da ima najbolje čitaoce na svetu.

Parsons je rekao da se vratio serijalu o Maxu Welfu nakon što je već napisao šest knjiga o tom detektivu, a zatim i tri odvojena romana. Inicijalne ideje za „Ubistvo za prezauzete“ su nastale iz priča o beskućnicima koje je Parsonsova ćerka kupovala s njegovom bankovnom karticom, kao i smrti britanskog kriminalca Miki Mekavoya.

Parsons je priznao da ga je inspirisala priča o Mekavoyu, koji je bio uključen u veliku pljačku 1983. godine na aerodromu Hitrov, a koji je bio jedini član bande koji nije izdao svoje saučesnike. Ova priča je poslužila kao nadahnuće za likove u njegovom romanu.

U novom romanu o Maxu Welfu, Parsons je napravio promene kako bi odražavale starenje likova, dečije odrastanje, kao i smrt njegovog psa Stena. Parsons je istakao da se sve menja, kao i likovi u njegovom serijalu, i da je važno da se radnja prilagodi protoku vremena.

Parsons se nedavno suočio s gubitkom svog psa Stena, ali je istakao da će Sten ipak zaživeti u njegovom novom romanu o Maxu Welfu, kao i da trenutno radi na knjizi posvećenoj svom preminulom psu.

Uz to, Parsons je najavio da priprema knjigu o svom psu sa radnim naslovom „Čovek i pas“, te se nada da će pronaći isto toliko čitalaca koji su zavoleli njegovu knjigu „Čovek i dečak“. Parsons je istakao da su psi uteha za naše probleme i da nam pružaju prijateljstvo i osećaj pripadnosti.

Parsons je izjavio da je srećan što je ponovo u Srbiji, jer su srpski čitaoci najbolji na svetu, a Beograd je grad koji se stalno menja, kao i mi sami. Parsons je istakao da je Beograd ostavio poseban utisak na njega, i da oseća povezanost sa gradom.

U razgovoru sa moderatorkom, Parsons se prisetio svoje prve posete Srbiji pre 50 godina, istakavši da je osećao povezanost sa Beogradom kao nijednim drugim gradom na svetu. Parsons je takođe govorio o svojim romanima o Maxu Welfu, inspiraciji, kao i o svojim muzičkim interesovanjima.

Parsons je naveo da je rad na svom prvom detektivskom romanu bio rizičan, ali se isplatio, te da je i dalje posvećen pisanju i razvijanju svojih likova. Na kraju, Parsons je izrazio zahvalnost svojim čitaocima i podršku koju dobija od njih tokom godina svoje karijere.