Prema podacima Poreske uprave Federacije BiH, tokom bojkota trgovina koji je održan 7. i 8. februara 2025. godine, zabeležen je značajan pad prometa u sektoru trgovine, kao i ukupnog prometa u ovom entitetu. Ovaj bojkot je organizovan kao reakcija na visoke cene proizvoda i usluga, što je izazvalo zabrinutost među potrošačima.
Na dan 7. februara, evidentiran je ukupan promet na području Federacije BiH od 190 miliona i 144.339 KM, dok je promet u trgovinama iznosio 93 miliona i 549.831 KM. Ovaj podatak ukazuje na drastičan pad u poređenju sa danom pre bojkota, 6. februara, kada je ukupan promet iznosio 205 miliona i 226.808 KM, a promet u trgovinama 105 miliona i 339.993 KM. Tako je evidentiran pad ukupnog prometa za oko 10 miliona KM, dok je u sektoru trgovine zabeležen pad od oko 12 miliona KM.
Drugog dana bojkota, 8. februara, situacija se nije mnogo poboljšala. Ukupan promet na području Federacije BiH iznosio je 73.735.142,18 KM, dok je promet u trgovinama bio još niži, sa ukupno 47.738.989,66 KM. Ovaj trend ukazuje na to da su potrošači u velikoj meri podržali bojkot, što je dodatno oslabilo sektore trgovine i ekonomiju u celini.
Nedeljom trgovine u FBiH ne rade, što dodatno komplikuje situaciju za trgovce koji su se suočili sa padom prometa tokom bojkota. Ovakvi događaji ukazuju na to koliko su potrošači spremni da se organizuju i izraze svoje nezadovoljstvo kada smatraju da su cene proizvoda previsoke. Visoke cene su postale tema o kojoj se sve više govori, a bojkot je samo jedan od načina na koji su potrošači pokušali da utiču na trgovce i vlasti da preduzmu mere kako bi se cene snižavale.
Pored ekonomskih posledica, ovakvi bojkoti takođe imaju socijalne implikacije. Mnogi ljudi se suočavaju sa teškoćama u svakodnevnom životu zbog rasta cena, što može dovesti do povećanja nezadovoljstva i društvenih tenzija. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su trgovci takođe pogođeni ovakvim situacijama, jer pad prometa može dovesti do smanjenja prihoda i potencijalnih otpuštanja radnika.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da visoke cene i ekonomske poteškoće postaju sve veći problem za građane Federacije BiH. Očekuje se da će se ovakve akcije nastaviti ukoliko se situacija ne poboljša. Potrošači će verovatno nastaviti da koriste bojkot kao sredstvo za izražavanje svog nezadovoljstva i zahteva za smanjenjem cena.
U svetlu ovih događaja, važno je da vlasti i trgovci prepoznaju ozbiljnost situacije i pokušaju da dođu do rešenja koja će zadovoljiti potrebe i očekivanja potrošača. Smanjenje cena i obezbeđivanje pristupačnih proizvoda i usluga može biti ključno za stabilizaciju tržišta i vraćanje poverenja potrošača.
Takođe, potrebno je raditi na edukaciji potrošača o njihovim pravima i mogućnostima koje imaju u slučaju da se susretnu sa nepravičnim praksama trgovaca. Ovakvo znanje može pomoći potrošačima da se bolje organizuju i deluju u svojim interesima.
U zaključku, bojkot trgovina u Federaciji BiH je pokazao snagu potrošača i njihovu sposobnost da utiču na tržište kroz organizaciju i solidarnost. Ova situacija je podstakla dijalog o važnim ekonomskim pitanjima i može poslužiti kao podsticaj za promene koje su neophodne za poboljšanje životnog standarda građana.
