Pre tačno 12 godina, u Velikoj Ivanči dogodio se jedan od najstrašnijih zločina u istoriji Srbije. Ljubiša Bogdanović, tada 39-godišnji muškarac, izvršio je masakr koji je odneo živote 13 ljudi, uključujući dva člana porodice Stekić, Draganu (50) i Danicu (78). Ovaj događaj je duboko potresao lokalnu zajednicu i ostavio trajne ožiljke na porodicama žrtava.
U 2018. godini, povodom godišnjice ovog užasnog zločina, ekipa Telegrafa posetila je Veliku Ivanču i razgovarala sa Radojem Stekićem, koji je izgubio majku i sestru u ovom masakru. Radoje je podelio svoja sećanja na te tragične događaje i bol koji je njegova porodica pretrpela. Njegova svedočanstva su osvetlila ne samo ličnu tragediju, već i širu sliku bola i patnje koja je snašla čitavu zajednicu.
Masakr se dogodio 9. aprila 2010. godine, kada je Bogdanović ušao u kuću porodice Stekić i otvorio vatru na članove porodice, a zatim se okrenuo i napao i druge komšije. Na licu mesta ostavio je mnoge nevine žrtve, a scene koje su usledile bile su strašne. Policija i hitna pomoć su brzo stigli, ali je već bilo prekasno za mnoge. Ovaj događaj je izazvao veliku medijsku pažnju i postavio je pitanja o mentalnom zdravlju i sigurnosti u društvu.
Radoje Stekić je tokom intervjua istakao kako se život u Velikoj Ivanči nikada nije vratio u normalu nakon ovog zločina. „Svake godine se setimo tih strašnih trenutaka i bol je uvek prisutan. Ništa ne može da vrati naše voljene,“ rekao je on, dodajući da se često oseća kao da je zajednica ostala u senci tog zločina.
Pored lične tragedije, masakr je otvorio široku diskusiju o nasilju u društvu i potrebama za boljim sistemom podrške mentalnom zdravlju. Nakon ovog incidenta, mnogi su pozivali na jaču prevenciju nasilja i veće obuke za policiju u radu sa mentalno obolelim osobama. U međuvremenu, porodice žrtava nastavljaju da traže pravdu i da se bore sa svojom tugom.
U godinama koje su usledile, Velika Ivanča postala je sinonim za tragediju, ali i otpor. Mnogi u zajednici se okupljaju svake godine na obeležavanju godišnjice kako bi odali počast žrtvama i obnovili svoja obećanja da će se boriti protiv nasilja. Radoje Stekić je naglasio važnost sećanja na žrtve i potrebu da se takvi zločini nikada ne zaborave. „Moramo učiniti sve da sprečimo da se ovakvi užasi ponove,“ zaključio je on.
Masakr u Velikoj Ivanči ostaje duboko urezan u kolektivno sećanje Srbije, podsećajući na krhkost ljudskog života i važnost zajednice u prevazilaženju tragedija.
