Posle leta sa rekordnim vrućinama, globalno zagrevanje je postalo još gore u septembru, jer je Zemlja podigla lestvicu po tome koliko su temperature bile daleko iznad normalnih, izvestila je u četvrtak Evropska klimatska agencija.

Prosečna temperatura prošlog meseca bila je 0,93 stepena Celzijusa iznad proseka za septembar u periodu od 1991. do 2020. To je najveći rast iznad proseka za mesec dana u 83 godine evidencije koju vodi Služba za klimatske promene Kopernikus Evropske svemirske agencije.

„Zaista je neverovatno“, rekao je direktor Kopernikusa Karlo Buontempo. „Nikada u našoj evidenciji nisam video ništa slično ni u jednom mesecu“.

Dok su jul i avgust, uopšteno gledano, imali više temperature jer su to topliji meseci u kalendaru, septembar je imao ono što naučnici nazivaju najvećom anomalijom ili odstupanjem od normale. Temperaturne anomalije su ključni podaci u svetu koji se zagreva.

„Ovo nije fensi statistika o vremenu“, rekla je naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu Friderike Oto u mejlu. „To je smrtna kazna za ljude i ekosisteme. Uništava imovinu, infrastrukturu, žetvu“.

Kopernikus je izračunao da je prosečna temperatura za septembar bila 16,38 stepeni Celzijusa, čime je oboren stari rekord postavljen u septembru 2020. za neverovatnih pola stepena Celzijusa. To je ogromna razlika u klimatskim zapisima.

Visoke temperature protezale su se širom sveta, ali su uglavnom bile izazvane upornom i neobičnom toplotom u svetskim okeanima, koji se u septembru nisu toliko ohladili kao inače, a rekordno su vrući od proleća, rekao je Buontempo.

Arhiva – Čovek se rashlađuje u vodenoj izmaglici u Montrealu, 6. septembra 2023.

Zemlja je na pravom putu ka najtoplijoj godini u istoriji, za oko 1,4 stepena Celzijusa toplijoj od predindustrijskih vremena, kaže Samanta Berdžes, zamenica direktora Kopernikusa.

Prošli septembar bio je 1,75 stepeni Celzijusa topliji nego sredinom 1800-ih, izvestio je Kopernikus. Svetski lideri su se 2015. složili da pokušaju da ograniče buduće zagrevanje na maksimalno 1,5 stepeni Celzijusa više od predindustrijskih vremena.

Globalni granični cilj od 1,5 stepeni Celzijusa je za dugoročne proseke temperature, a ne za jedan mesec ili godinu. Ali naučnici su i dalje izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog postavljanja rekorda.

„Ono što trenutno vidimo je okvir brzog globalnog zagrevanja brzinom koju Zemlja nije videla eonima, zajedno sa El Ninjom, prirodnim klimatskim ciklusom“ – privremenim zagrevanjem delova Tihog okeana, koje menja vremenske prilike širom sveta, rekla američka klimatološkinja Džesika Mormen, koja je i predsednica Evangelističke mreže za zaštitu životne sredine. „Ovaj dvostruki udar zajedno je tačka u kojoj stvari postaju opasne.“

Iako El Ninjo ima uticaj, klimatske promene imaju veći trag u ovom zagrevanju, rekao je Buontempo.

„Zaista se ne nazire kraj s obzirom na to da se nove rezerve nafte i gasa i dalje otvaraju za eksploataciju. Ako imate još rekordno vrućih događaja, nema predaha za ljude i prirodu, nema vremena za oporavak“, rekla je Oto.

Buontempo je rekao da će El Ninjo verovatno postati topliji i izazvati još više temperature sledeće godine.